Page 20 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

7.

Strašno

Dane se nagnuo nad strme stepenice i dozivao slugu Maneta koji je u
podrumu pretakao rakiju. Nikola je ispružio ruke i potrčao prema bratu.
Potmuli zvuk nečeg što se slomilo ugnezdio se u zvuk pada. Ležeći nau-
znak na dnu stepenica, Dane je podigao prst prema Nikoli.
Kad god bi pričao o tome, Nikola bi raširio ruke i uzbuđeno
prošaptao:
- A to nije bilo istina.
Majčine potpetice su lupale kad je strčala niz stepenice. Sporo je
odvojila usne od sinovljeve slepoočnice i samo pogledala oca.
Prekorne oči su rasle oko Nikole.
Nešto je šaptalo u uvo: strašno!
Nešto je režalo iz mraka: strašno!
Nešto je vrištalo u svesti: strašno!
Vest se pronela kroz okolne kuće. Ljudi su počeli da lupaju na vrata.
Mladi Josif, neđostižni Danilo Tesla, imao je petnaest godina kad je um-
ro. Posetioci su ispunili kuću šapatima saučešća.
- Princ! - plakali su nad kovčegom.
Bogu se nije moglo reći „Nemoj kuda gleđaš, nego kuda smjeraš”.
Mane je služio rakijom crvenooku rodbinu.
Danetovo matursko odelo se pretvorilo u ukopno. Komšinica Anđa
Alagić je stala pored Đuke koja je kupala mrtvog sina i upitala:
- Kako možeš?
Đuka je mračno pogledala Anđu i rekla:
- Ko ovo ne može, bolje da se nije ni rodio.

23