Page 230 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 230
Vladimir Pištalo
Gomile smeća, na koje je Mirijam potpuno zaboravila, opet su se
stvarale po kaldrmi. Zgažen golub bio je pretvoren u pernatu mrlju. Bela
voda se razlivala po pločniku. Opet su tu bili sivi zidovi iza kojih je Smer-
djakov ubijao starog Karamazova a Raskoljnikov zelenašicu. Svi su se
opet derali jedni na druge iz dna mozga. Na ćošku su prodavali nekakve
plehane posude. Ljudi zavrnutih rukava sevali su snažnim podlakticama.
Ćutljivi kačketi, prašnjavih ramena, vukli su klasičnu skulpturu, iz umet-
ničkog ateljea, vezanu za vrat kao da je uhvaćena životinja. Kokoš je
pretrčala ulicu. Italijansko dete je jurnulo za njom.
Tek sad se setila svoje kuće. Na stolu seckana džigerica, topljena pi-
leća mast i hleb. Dovoljno za troje, a hrani petoro. Malo je, žalosni oče.
Malo, odvratni oče.
Gospodin ju je ostavio pred njenom zgradom.
Ime?
Nije ga nikada saznala.
Gospodin je skinuo šešir i njime kucnuo kočijaša u leđa. Marija je
stajala na istom mestu kao na početku priče. Ali ništa više nije bilo isto.
Radost izlivena iz njenih grudi ostala je u spoljnom svetu. Veseli sumrak
se rasipao u hiljade pesama: oko njenih kovrdži sumrak je šaptao glasovi-
ma Ijuđi i duhova.
234
