Page 231 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

70.

Jen-jen

- Tesla! Konačno!
Nova laboratorija je bila dovršena. Nije bilo vatrometa. Ipak, vest se
pročula. Džonson je banuo među prvima, natakao cviker sa velikim
autoritetom i pogledao Teslu.
- Šta se dešava? - dahnuo je, spustivši rukavice u šešir.
- E pa... - otegao je Tesla žalostivo.
U Sali palmi hotela „Valdorf Astorija” (gde babe govore tako tiho)
on je prošlog utorka susreo Edvarda Din Adamsa. Moćnik sa potkovicom
bora na čelu predložio je da osnuje kompaniju sa kapitalizacijom od pet-
sto hiljada dolara:
- Posvećenu samo vašim istraživanjima - podvukao je režećim gla-
som i kucnuo o sto.
- Odbio si?! - nije mogao da veruje Džonson.
- Ia slabo podnosim institucije - objasnio je Tesla. - Ja bih tamo
umro.
Bič kose je pao Tesli preko čela. Za trenutak u njemu je uskrsnuo
igrač bilijara i kockar iz Maribora i Graca.
Za razliku od Rodenovog Mislioca, Robert Andervud Džonson nije
verovao da se mišljenje, ili čak ozbiljnost, sastoji u mrštenju. E sad se
namrštio! I to se namrštio sa namerom da ne kaže ništa.
- Univerziteti ne prodaju znanje - objasnio je Tesla. - Oni prodaju
status pod maskom znanja. Institucije legitimiziraju pravo mediokriteta
da budu dosadni. A ja ne mogu da dišem okružen mrštenjem bez vre-
dnosti. Ne želim!... Ti sigurno znaš da je stvaralaštvo bez igre...
Robert ga je gledao otvorenih usta.
- ... ili prevara ili zabuna.
Robert nije hteo ništa da kaže jer je znao da je besmisleno nametati
savet nekom ko te smatra dosadnim.

235