Page 254 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 254
76.
Ne uprljavši ih
Najužnom horizontu para se dizala obilno ipoprimala jasnije
forme ... Ne mogu to uporediti nisa čim sem sa ogromnim
vodopadom koji se nemo sliva s nekog udaljenog,
nepreglednoggrudobrana na nebu.
Edgar Alan Po, Avanture Artura Gordona Pima
U vozu je zaspao i probudio se. U vozu je osetio veličinu i disanje ove
zemlje.
- Evropa ima katedrale. Amerika ima svetu prirodu - govorio mu je
nekada tihi i plemeniti Džon Mjuer.
Tesla je prolazio kroz zaboravljene gradiće sa drvoredom i sa mač-
kom u svakom prozoru, gde su se točkovi kočija vrteli unazad. Iz tih gra-
dića, voz je jurio u američki nedogled.
- Pozivam vas na jednomesečno obožavanje prirode - govorio mu
je Mjuer. - Neće vas koštati ništa izuzev vremena, a i to vrlo malo jer ćete
uglavnom boraviti u večnosti...
U večnosti vožnje vozom, Tesla je naknadno prihvatio Mjuerov po-
ziv. Pogledao je kroz prozor i video mnoštvo crnih ptica, rasutih po pla-
nini. Sa osmehom se setio detinjeg predavanja „0 štetnosti vrana za
useve”. Zvižduklokomotive gaje prenuo. Zviždukse izvijao kroz veličan-
stveni krajolik.
- Koiorado Springs! - objavio je kroz nos šef stanice.
- Zašto ste došli u Kolorado? - izvadio je novinar beležnicu iz džepa
kariranog sakoa.
Na recepciji hotela „Alta vista”, Tesla je stegnuo ruku malorekom
preduzimaču Džozefu Dozieru.
Pre nego što je postao preduzimač, taj čovek je bio običan radnik.
258