Page 257 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 257
Tesla, portret među maskama
Kolorado Springs je bio svakodnevni Lijepi fenomen.
Na tom mestu je po firmamentu je klizilo više padalica nego što se
želja može poželeti. Jednom je video zvezdu kako puca i rascvetava se na
nebu.
- Je li ovo pravo lice sveta? - ceptao je Tesla od nade.
Ježuljiva intuicija mu je škakljala srž kostiju.
Ovde je zaplovio u nečem kosmičkom i po prvi put radio zaista pu-
nom snagom.
Svako jutro je bilo vredno buđenja.
Čim bi Helije poterao svoju kočiju, delovi neba bi poprimili boju
krvi. Vrhovi planina su postali kao grotlo peći iz koje kulja istopljeni me-
tal. Oblaci su se brzo formirali i nestajali. Velike mase nečeg što izgleda
kao sneg plovile su u vazduhu.
Jedno veče je zapisao u dnevnik:
Belina i čistoća masa oblakaje takva da ništa, čak ni anđeo, ne bi mo-
gao doći u kontakt s njima, ne uprljavši ih.
Lebdeće sante izgledale su tako solidno da je bilo teško poverovati da
se sastoje od same pare. Lance nebeskih planina je bilo nemoguće razliko-
vati od stvarnih. Tesla je pisao Robertu i Katarini da je više nego jednom
video okean sa dubokim zelenim i tamnoplavim i crnim vodama na ne-
bu! Okean je bio posut zelenim ostrvima i blistajućim santama i lađama i
čak parobrodima ne manje stvarnim zato što su bili od presijavajuće ma-
gle. Drugi put bi video nešto nalik na nebesku Švajcarsku.
Karlajl je govorio da on oblake toči u boce, onako kao što je njegov
otac, trgovac vinom, nekad točio šerije.
Oblaci su postajali Teslina duša van njega. On ih je sa ljubavlju kate-
gorizovao:
Crveni, beli, oni koji izgledaju kao ogromnigrumenovizlata, oblaci ko-
ji sadrže u sebi malo bakra, i oni oslepljujući kao samo sunce.
261