Page 259 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 259
Tesla, portret među maskama
ubeđen da je sve u vezi s vojskom baktanje s buđalama. Sa demonskim
ponosom je odgovorio:
Gospodo, ma koliko vrednovao vašpredlog, ako hoću da budem pošten
prema sebi, moram reći da ne ntoguprihvatiti bilo kakvuprednost, naročito
ako se moram porediti s otiima kojigaze moju utabanu stazu. Indiferentan
sam prema svakoj maloj koristi koju bih mogao steći na osnovu takve pre-
dnosti.
Šta mu je ono rekao Džonson? Da „nema sreće van ljudskog reda”.
Ha!
Non servium!
Nisu njega za džabe u Pragu zvali Manfred. Isto veče je sa ponosom
napisao Džonsonu:
- Spreman sam daproizvedem efekte veće od ijednih 1KAD proizvede-
nih Ijudskim faktorom.
Ujutro je Manfred po prvi put upalio moćne mašine. Gorgona je za-
plamtela svetlim kosama. Tesla je pumpao tlo strujom stostruko jačom
od munje. Zemlja je blago zadrhtala. Oscilacije su otputovale po celoj
planeti u sve širim krugovima i na njenom drugom kraju se vezale u
mašnu - između francuskih ostrva Amsterdama i Svetog Pola.
Zemlja je bila velika mačka.
Sad je znao ko je miluje.
Zemlja je prela.
Talas se pretvorio u odjek, koji je proizveo isti efekat u Kolorado
Springsu. Sa dopumpavanjem struje, rezonanca je rasla kao ona grudva
koju je napravio u detinjstvu. U teoriji bi ta „električna lavina” mogla raz-
neti Zemlju.
Pod tim prečistim nebesima njegova moćna aparatura registrovala
je tri signala saMarsa. Na planeti Kolorado Springs, Tesla je zaplovio du-
boko u kosmičko brujanje. Svaki udah je bio čudo. Bio je potopljen u sti-
hiju koja ne oprašta. Nije bilo povratka, bio je venčan s tim. Nosio se sa
čudom, velikim kao smrt.
Džon Mjuer je bio daleko. Sveti Bernar od Klervoa je bio mrtav. Ko
bi mogao shvatiti njegove misli dozrele u đivljini? Zar nije Mara rekao
Budi: Ni ne pokušavaj da objasniš? Pa ipak... Pisma su letela u Njujork i
doletala iz Njujorka.
2(53