Page 256 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 256

Vladimir Pištalo

         -  Mi živimo na najčudnijem mestu -  hvalio mu se Džeremaja Falko-
     ner, debeli predsednik ,,E1 Paso“ kluba. -  U Kolorado Springs mnogi do-
     laze zbog zdravlja, ali ovde -  i on je štapom povukao crtu na pragu kluba
     -  ulaze samo neženje.
         Oči učenog blagajnika bile su osenčene.
         Gušavi sekretar mu je pružio vizitkartu veličine operskog programa.
     Na njoj je pisalo: Džon ,,Patak“ Heris: Ja verujem u mir, progres i bratstvo
     svih Ijudi sveta. Na njoj je bila fotografija nasmejanog Patka, sa zulufima i
     osmehom, punim velikih zuba. Taj zakleti ženomrzac je upozorio Teslu:
         -  Videćete da će vam se planinski venci i druge ogromne stvari ovde
     ukazati upatuljčeni.
         -  A udaljeni ljuđi će u vašem oku naizgled porasti do gigantskih di-
     menzija -  zahripao je Falkoner.
         -  Ovde se svetlost i zakoni optike igraju s okom -  dodao je muklim
     onanističkim glasom blagajnik.
         -  Videćete -  spustio je  Falkoner ispijenu čašu klareta. -  Kolorado
     Springs je, po mnogo čemu, drugi svet.
         I zaista, Teslu ju opila neobična čistoća atmosfere. Nikad nije video
     takvu svetlost.  Lampe u podnožju planina sijale su jasno kao da su par
     blokova daleko.  Zvuci su se prostirali neobično daleko, naročito visoki
     glasovi. Kao nekada u Pešti, zvono bi zazvonilo u udaljenom gradu a nje-
     mu bi se činilo da mu zvoni u glavi. Na Nob Hilu čuo je škripanje točkova
     i razgovor građana kao da mu razgovaraju pred vratima.
         -  To pripisujem visokostepenoj  elektrificiranosti vazduha -  objaš-
     njavao je odanom Lovenstajnu. -  Ona čisti i pojačava sve stvari.
         -  Verujete li da su najbolje fotografije snežnih planinskih vrhova na-
     pravljene pri mesečini? -  pitale su ga učene neženje iz ,,E1 Paso” kluba.
         Pri svetlosti meseca, mastiljave senke oblaka nemo su jurile preko
     pustinje.  Tesla je jedne večeri prepoznavao  melanholično  lice  Džozefa
     Doziera sa razdaljine od pola kilometra.
         -  Kako ste? -  skinuo je Tesla šešir.
         Dozier je uperio prst u nebo:
         -  A! Mesec! Zvezde! A!?
         Zar nije Nikolin otac, Milutin Tesla, jednom ugledao vodopad varni-
     ca,  istovremeno  dalek i  tako  blizak  da se mogao rukom  dohvatiti?  Taj is-
     kricavi  vodopad  je  za  sobom  ostavio  modre  pruge  i  zvezde  su  ostale
     „preblijeđene".

     260
   251   252   253   254   255   256   257   258   259   260   261