Page 255 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 255

Tesla, portret među maskama

         -  Deset godina sam svom šefu svako jutro kupovao novine -  žalio se
     Dozier, češući se noktima pogodnim za rezbarenje i za davljenje medve-
     da. -  On ih nijednom nije platio. A ja sam imao šestoro dece.
         Maloreki Dozier je pristao da Tesli izgradi laboratoriju. On je podi-
     gao dlanove i napravio izraz kao da je to već obavljeno i zaboravljeno.
         Sa prvim radnicima Tesla je stigao na Nob Hil.
         -  Zar u latinskom strpljenje i patnja nemaju isti koren? -  mrmljao je
     on.
         Ako bi ga upitali za definiciju genija, on bi odgovorio: nestrpljenje!
     U mesecima koji su usledili, u nigdini je niklo drveno zdanje.  Sa krova
     ambara dizala se čelična kula. Iz kule je šiknuo jarbol.
         U najčudnijem od svih ambara, Tesla se na nemačkom dovikivao s
     mladim asistentom Fricom Lovenstajnom.
         -   Brže!  -   vikao  je  Tesla  Lovenstajnu  kao  nekada  Ferenc  Puškaš
     njemu.
         Usredambara postavljenje ogroman kalem, odmiljaprozvan „Gor-
     gona”.  Blizu prvog kalema je instaliran drugi savršeno podešen na elek-
     tričnu  vibraciju  prvog.  Teslina  aparatura  je,  kao  i  uvek,  dovožena  u
     mađioničarskim  kovčezima.  Tesli  se  činilo  da  poslednja  oprema  stiže
     sporo. Konačno, volovska zaprega je dovukla prenosnik, sličan paukovoj
     mreži. Kad su ga montirali, ispred brvnare su poboli znak:
         -  Ne približavaj se! Velika opasnost!
         Iznenađeni Dozier je zaključio:
         -  Gotovi smo.
         Prvi čovek na koga je Tesla pomislio u tek dovršenom ambaru bio je
     Džon Mjuer. Svetlooki Škot je ličio na srpskog starca laktobradca ili na ir-
     skog  čarobnog  patuljka,  leperkona.  Mjuer je  bio  mlad  kad je  oslepeo.
     Čim je progledao zakleo se da nikad više neće podrazumevati „osmeh bo-
     ga” odražen  u prirodi. U spektakularnom okruženju Kolorado Springsa
     Tesla je ugledao svet Mjuerovim očima. Kao na Nijagari, on je sasvim po-
     tonuo u veličanstvo prirode i pomešao se s njim. Zar nije sveti Bernar od
     Klervoa rekao da se više može naučiti u šumama nego u knjizi?
         Samoća koja mu je nekad nametnuta počela je da mu prija. Većina
     ljudi za njega su bili prespori. Bilo mu je sasvim dobro bez njih.
         Tek sa dolaskom proleća, dozvolio je sebi da ode na partiju vista u
     lokalni ,,E1 Paso” klub.



                                                             259
   250   251   252   253   254   255   256   257   258   259   260