Page 255 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 255
Tesla, portret među maskama
- Deset godina sam svom šefu svako jutro kupovao novine - žalio se
Dozier, češući se noktima pogodnim za rezbarenje i za davljenje medve-
da. - On ih nijednom nije platio. A ja sam imao šestoro dece.
Maloreki Dozier je pristao da Tesli izgradi laboratoriju. On je podi-
gao dlanove i napravio izraz kao da je to već obavljeno i zaboravljeno.
Sa prvim radnicima Tesla je stigao na Nob Hil.
- Zar u latinskom strpljenje i patnja nemaju isti koren? - mrmljao je
on.
Ako bi ga upitali za definiciju genija, on bi odgovorio: nestrpljenje!
U mesecima koji su usledili, u nigdini je niklo drveno zdanje. Sa krova
ambara dizala se čelična kula. Iz kule je šiknuo jarbol.
U najčudnijem od svih ambara, Tesla se na nemačkom dovikivao s
mladim asistentom Fricom Lovenstajnom.
- Brže! - vikao je Tesla Lovenstajnu kao nekada Ferenc Puškaš
njemu.
Usredambara postavljenje ogroman kalem, odmiljaprozvan „Gor-
gona”. Blizu prvog kalema je instaliran drugi savršeno podešen na elek-
tričnu vibraciju prvog. Teslina aparatura je, kao i uvek, dovožena u
mađioničarskim kovčezima. Tesli se činilo da poslednja oprema stiže
sporo. Konačno, volovska zaprega je dovukla prenosnik, sličan paukovoj
mreži. Kad su ga montirali, ispred brvnare su poboli znak:
- Ne približavaj se! Velika opasnost!
Iznenađeni Dozier je zaključio:
- Gotovi smo.
Prvi čovek na koga je Tesla pomislio u tek dovršenom ambaru bio je
Džon Mjuer. Svetlooki Škot je ličio na srpskog starca laktobradca ili na ir-
skog čarobnog patuljka, leperkona. Mjuer je bio mlad kad je oslepeo.
Čim je progledao zakleo se da nikad više neće podrazumevati „osmeh bo-
ga” odražen u prirodi. U spektakularnom okruženju Kolorado Springsa
Tesla je ugledao svet Mjuerovim očima. Kao na Nijagari, on je sasvim po-
tonuo u veličanstvo prirode i pomešao se s njim. Zar nije sveti Bernar od
Klervoa rekao da se više može naučiti u šumama nego u knjizi?
Samoća koja mu je nekad nametnuta počela je da mu prija. Većina
ljudi za njega su bili prespori. Bilo mu je sasvim dobro bez njih.
Tek sa dolaskom proleća, dozvolio je sebi da ode na partiju vista u
lokalni ,,E1 Paso” klub.
259