Page 26 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama
*

A u Gospiću kuće ranogpodneva puštale su senke kao puževe rogo-
ve. Ulice su bile duge. Drvoredi su bili ukieti grgotom gugutki:
- Kupuj kruh! Kupuj kruh!
Kaldrmom su žurili mladići sa bakenbardima, u dugim, komotnim
sakoima i svetlim polucilindrima. Dečaci koji su ih imitirali umeli su u
prolazu na poseban način da iskrive usnu. Nikola najradije ne bi izlazio iz
kuće da se ne suoči s tim podsmešljivcima. U novom okruženju, on se
usamio i počeo stalno da čita.
- Ne može! - zabranio je otac.
- Zašto?
- Zato što ti to kvari oči.
Noću je Nikola kudeljom punio ključaonice i prostor pod vratima.
Čitao je sa svećama koje je sam izlio. Nekad je plamen bio miran kao ka-
plja i on ga je mamio prstom. Nekad je plamičak hteo da odleprša s fitilja.
Dečak je gutao rečenice sa ushićenjem dok je na zidu rasla njegova senka.
Knjiga u krilu je bila veća od onog ko čita. Sa lupanjem srca, dunuo bi u
sveću svaki put kad mu se učinilo da otac dolazi.
Umoran od tajne nauke, Nikola je požurio da se učlani u gospićku
biblioteku. Uz dozvolu pijanog bibliotekara, on je počeo da sređuje poli-
ce sa knjigama, koje su dotad čamile u prašini. Brisao je kožne poveze koji
su mirisali na suvo voće. Bio je zahvalan ljudima koji su pisali knjige, tako
zahvalan. To su bili prijatelji u gradu gde nije imao prijatelja.
- Vidiš li ti koliko se ovaj mali maje po biblioteci? - žalio se bitanga -
bibliotekar svojoj ženi.
Žena je kuckala kažiprstom po bubuljičavom čelu i šaptala:
- Ja mislim da je on lud.
I neki drugi su tako mislili.
U školskom hodniku, Nikola je stalno vukao knjige. Jednom se pred
njim raskrečio debeljko pretećeg izgleda, po imenu Mojo Medić:
- Ti, klempavi! Znaš li ti išta sem knjige? - upitao je.
Nikola je rekao da je u Smiljanu njegovo detinjstvo bilo opasnije ne-
go Mojino u Gospiću.
- Ma molim te!
- Imao sam puno prilika da umrem - tiho je rekao Nikola.
- Ma molim te!

29