Page 21 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

8.

Pusti me!

Kapela se nalazila usred Nikoline sobe. Pored samog kreveta, ležao
je otvoren kovčeg. U kovčegu je ležao brat. Njegovo lice je imalo boju
crkvenih sveća. Brat jebio stvaran paje sedmogodišnji Nikola posegnuo
da ga pomiluje po čelu. Ruka je prošla kroz lik, koji nije nestao. Nikola je
zaplakao.
-Pusti me -prošaptao je u uvo Danetukoji je odbijao da nestane. -
Molim te, pusti me.
Zar mu nije majka govorila da se klin klinom izbija? I pre se đešavalo
da neko nešto kaže i da reč izazove sliku predmeta u njegovoj glavi. Sves-
tan da vidi ono što zamišlja, Nikola se upinjao da se odbrani maštom.
Preko lika mrtvog brata on je zamislio majčin lik. Kada se majka -
draga duša - ukazala u njegovoj sobi, dečak je osetio veliko olakašanje.
Majka je ostala neko vreme a onda je izbledela i na njenom mestu se uka-
zao jezivi iik u kovčegu. Dečak je ponavljao reč „majka” i ona bi opet
došla, ali bleđa.
Nikola je izgovorio reč „otac” i visoki čovek sa naočarima na čelu bi
poslušno došao u njegovu sobu. On bi nestao i bio ponovo prizvan. Kad
bi otac izbledeo, javljao se onaj koga se Nikola bojao.
Bilo je loše. A kada je loše, začuješ muziku samo za sebe. Bilo je tako
strašno da nije smeo da se uplaši. Nikola se svake noći saplitao o istu vizi-
ju. Otelotvorena slika ga je mučila i danju. Opsesija je htela da ga istisne iz
života. On je istiskao nju. Opsesija je bila uporna. On je morao biti
uporniji.
Projektovao je slike preko te slike. Tako je prizvao sve ljude koje je
znao, uključujući i mrsku tetku Devu i pretećeg Luku Bogića, koji je bio
manje strašan od mrtvog Daneta. I konačno nije bilo više ničeg u njego-
vom malom svetu što je stvarno video, čime se mogao suprotstaviti bratu.

24