Page 25 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Vladimir Pištalo

Nikoli se činilo da ljudi pričaju ne jedni sa drugima nego jedni mimo
drugih.
- Ljudi su slijepi - govorila je Đuka sinu. - Ništa ne vide. Ništa ne ra-
zumiju. Većina.
*

Nikola je mislio na život u Smiljanu.
U svom selu on nije bio prvi dečakkoji je otkrio da je džepni sat lakše
rasklopiti nego sklopiti, ni poslednji koji je pokušao da leti s kišobranom.
Stalno je nešto zakopavao. Rasprostirao je i sušio orahe na tavanu. Jahao
je ovcu i probao da jaše guska. Gusak je imao hladne krokodilske oči i
ujeo ga za pupak. Oduševljen predavanjem „0 štetnosti vrana za useve”
pokušao je da ih potamani i ostao iskljuvan.
U Smiljanu Đuka je Milutinu polivala da se umije nad baštom, tako
da usput zalije biljke. U proleće probeharala drveta su izgledala kao obla-
ci. Noću - kao duhovi. Leti su pevale pčele. Uveče su ijudi sedeli pred
kućama i razbijali lubenice pesnicom. Mirisala je prašina. Gundelj bi u
mraku udario Nikolu posred čela.
U homerovskom svetu, majka je pevala o Predragu i Nenadu. Očevi
prijatelji izgledali su kao Menelaj i Hektor.
Ali nisu svi.
- Daj ruku - vikao je pop Alagić Luki Bogiću. - Ali da mi je vratiš -
uslovljavao je strašni lovac.
Faunsko lice Luke Bogića bečilo se na Nikolu. Dečak je pokušao da
izdrži taj zeleni pogled, ali se uplašio i oborio oči. Bogić je gazio jutarnje
magle do kolena i znao gde će verovatno prhnuti prepelice. Znao je silu-
etu tetreba na punom mesecu. Taj strašni lovac bi pred decom uhvatio i
pojeo muvu. Deca su cičala:
- Grozno.
Ne bi ni primetili da je Bogić muvu uhvatio jednom rukom a pojeo
je drugom.
Povorka jednoroga je tekla ispod jastuka. Svici su se palili u letnjem
sumraku. Poneki djed bi se zagledao u mlad mesec. Držeći se za uvo, pos-
kočio bi na jednoj nozi i vikao:
- Ti star a ja mlad.

28