Page 24 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

10.

Prvi grad

Ne mogavši da živi u kući u kojoj je Dane umro, Milutin je zagrlio
kapelana Mileta Ilića i predao mu smiljansku parohiju, a on je sa porodi-
com prešao u Gospić. Držeći oca za ruku, Nikola je zurio ubokaste kuće i
šaputao:
- Kol’ko prozora!
Na ulicama su se gurala narodna odela, gradska ođela, uniforme.
Nedeljom je bleh muzika svirala na trgu. Kola su glavobolno tandrkala.
Bivši vojnici su u brijačnici raspravljali o italijanskom ratu. Vrata kafana
su se otvarala i zatvarala. U jednom bircuzu mladež se vrtela oko bilijara.
U drugom su sedeli ostareli slagaoci domina. Skupljali su koštane domi-
ne, sa zvukom kao da skupljaju talire, i psovali „krvavu neđelju”.
Nikoli se činilo da je reka Lika veoma zelena i da je Gospić velik. U
Milutinovoj novoj crkvi neprebrojne sveće su plamsale za žive i za mrtve.
Za praznike otac je posećivao katoličku crkvu.
Posle službe on i župnik Kostrenčić su stajali u porti držeći se za
ruke.
- Kol’ko prozora - šaptao je dečak.
Od kad su se preselili, Nikola je prisluškivao glasove ulica, koji su
pulsirali čas jasno čas prigušeno:
- Mogu progovoriti s Tomom kad mi vrati alat.
- On je s mojim pokojnim bratom iš’o u školu.
- Juče sam bio cijeli dan bolestan. Odvik’o sam se od toga. Kažem:
Mila, skuvaj mi juhu.
- Kume, treba nam jedan za partiju.
- ... A onaj samo dosipa. A znaš kako muzika trešti...
- ... I ja sam pojeo čet’ri tanjira juhe.
- A ja ’oću da se za djecu svoju brineš, a ne da ih puštaš k’o gunđelje
za zdravlje i da ideš po birtijama.

27