Page 123 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 123
komandant Ernst Rem (Roehm), nije bila prosečna, bar što se tiče
broja homoseksualaca. 20
Što se tiče najnižeg personala Hitlerovog terorskog aparata,
onih s kojima je zatvorenik ili talac svakodnevno dolazio u do-
dir i koji su neposredno obavljali torturu i egzekucije, uspomene
preživelih svedoče o uobičajenoj razlici u karakteru, gde i među
“gorim” i među “boljim” ipak preovladava bezlični, činovnički
odnos čoveka koji smatra da je u kontaktu s “nižim” bićem, na šta
ga je oficijelna ideologija svakodnevno podsećala. Takvih ljudi bilo
je verovatno više no sadista, kao što je bila Ilze Koh (Ilse Koch).
Ona je istoriju “zadužila” pronalaskorm novog načina mučenja,
koji se sastojao u čvrstom povezivanju nogu trudnim ženama ne-
posredno pred porođaj.
Međutim, to što među nacističkim izvršiocima terora (za ra-
zliku od samoga vrha) preovladavaju činovnici nad patološkim
ličnostima ovaj sistem čini još jezovitijim, jer se najstrašniji zločini
obavljaju hladno, uredno, bezosećajno, neutralno i uz odsustvo
svakog osećanja odgovornosti, koju onaj što samo dobro izvršava
naređenja uvek uspeva da prebaci naviše. Za razliku od mnogo
kog notornog sadiste, nijedan nacistički ubica nije zbog svojih dela
izgubio duševnu ravnotežu, pa čak ni proveo besanu noć, samo
ako je uspeo da izbegne krivično gonjenje. Oni koji su se dugo
prikrivali, pa i danas uspevaju da izmaknu pravdi, vodili su i dalje
vode uredan i spokojan život bez griže savesti.
Kako je u nacističkom slučaju prvenstveni motiv rasistički i
nacionalistički, pa su čak i čistokrvni Nemci koji su bili protivni-
ci režima bili upodobljavani sa strancima i “degenericima”, zani-
mljiva su psihološka istraživanja koja pokazuju da sankcionisana
ubistva ne iziskuju da njihovi izvršioci imaju neprijateljski odnos
prema samim žrtvama ili da su sadističke ličnosti. Poznati psiholog
Herbert Kelman ipak dodaje:
... sankcionisani masakri svakako uključuju znatan obim
neprijateljstva prema žrtvama, čije se poreklo može tražiti
20 o Hitlerovom shvatanju “zakonitosti” svedoči i to što je rajhstag naknadno doneo
zakon kojim je legalizovao ovo masovno ubistvo, u kome su, pored vrhuške SA, stradali
i neki političari i oficiri, mahom Hitlerovi dojučerašnji saveznici. među takvima, koji
su mu u novom društvu postali neugodni, bio je i general šlajher (Schleicher), čije
su intrige i mahinacije značile uvod u kraj Vajmarske republike i utiranje Hitlerovog
“legalnog” dolaska na vlast.
123
