Page 124 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 124

kako u istorijskim odnosima, tako i u situacionoj dinamici.
                  Ne izgleda, međutim, da je neprijateljstvo prema predmetu
                  pokretač nasilničke radnje. Istorijski odnosi obezbeđuju
                  rezervoar neprijateljstva koji se može koristiti da bi se
                  pokrenule, hranile i pravdale nasilničke radnje, ali oni ih
                  ne prouzrokuju u neposrednom smislu... Izrazi gneva...
                  služe da pruže izvršiocima objašnjenje i racionalizaciju za
                  njihove nasilničke radnje i da daju odgovarajuće etikete
                  njihovom emocionalnom stanju. Oni isto tako pomažu da
                  se pothranjuje, održava i pojačava nasilje... a ne toliko da se
                  stvore jake snage koje motivišu nasilje prema tim žrtvama. 21

            Ovakva objašnjenja važe i za genocidni teror u tzv. “Nezavisnoj
            Državi Hrvatskoj”, koji, da nije bio tako svirep i da nije odneo
            toliko žrtava, ne bi bio više od karikature nacističkog, s tim što
            je uloga Jevreja bila namenjena Srbima. Striktno ustaške jedinice
            mogle su se porediti sa SA i “skvadristima”, postojali su i mnogi
            “normalni” birokratski pomagači, a viši ešalon imao je dispropor-
            cionalan, čak i u odnosu na svoje uzore, broj sadista, kao što su
            npr. bili komandant logora u Jasenovcu Maks Luburić i njegov
            zamenik, Ljubo Miloš, o kome jedan očevidac priča i ovo:


                  Kad izvrši inspekciju izda zapovijed: Neka se jave bolesni i
                  za rad nesposobni!
                    Nitko se ne odazva. Onda on, čitav minut kasnije, ravno-
                  dušno, a uvjerljivo reče:
                     – Ništa im se neće dogoditi...
                  Dva brata, mladići mojih godina, slabunjavi još od najrani-
                  jeg djetinjstva, blijedi od straha i bolesti, istupiše iz reda...
                  Miloš upre prstom prema bodljikavoj žici i zapovjedi im da
                  stanu uz nju. Nitko se više ne javi.
                     Onda Miloš krenu prema braći...
                     Miloš je mlađeg brata objesio o kuku na gredi i nožem
                  mu prosuo utrobu do nogu; starijega je napola preklao i
                  ba cio ga ispod bratovih nogu. 22





            21  H. Kelman, “Violence without moral restraint: reflections on the Dehumanization of
               Victims and Victimizers”, Journal of Social Issues, 1973, str. 37-38.
            22 V. Carin, Smrt je hodala četvoronoške, zagreb, mladost, 1961, str. 98-99.
      124
   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129