Page 63 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

cijalno konstruisane naprave, koje proizvode i policijama prodaju
renomirane kompanije u najrazvijenijim zemljama. Pored toga,
električne palice za podbadanje i gonjenje stoke (picana electrica)
odavno se primenjuju u mučiteljske svrhe u Argentini, Boliviji,
Paragvaju i Urugvaju.
Po uzoru na francuske padobrance u Alžiru, za koje se smatra
da su pioniri električne torture, strujni udari se najčešće upravljaju
na genitalije. Polni organi su osobito privlačni, kako zbog toga što
dobar broj mučitelja pokazuje znakove seksualne izopačenosti,
tako i zato što su ti delovi tela ne samo izuzetno osetljivi na bol,
nego izazivaju osećanje izuzetne poniženosti i strah od sterilnosti.
Pretnja kastracijom je takođe metoda draga mučiteljima.
Nepodnošljivi bolovi izazivaju se na bezbroj drugih načina, kao
što su zabadanje igala pod nokte (npr. Ruanda i Bolivija), čupanje
noktiju (naročita često u doba proganjanja “titoista” u istočnoe-
vropskim zemljama, a danas npr. u Peruu i Avganistanu), čupanje
kose (npr. Italija, Bangladeš), paljenje šibica umetnutih između
prstiju ili drobljenje prstiju između kojih su umetnuti različiti
predmeti (npr. Zair i Filipini), udaranje glavom napred i nazad
(npr. Izrael i Južna Koreja) i prskanje suzavca pravo u lice (npr. u
SAD). Uz sve to sleduje i izazivanje opekotina cigaretom (što je
takoreći opšta praksa), vrelim ugljevljem (npr. u Mauritaniji) ili
sumpornom kiselinom (npr. u Salvadoru).
Otpornost ispitanika se smanjuje njegovim sistematskim iznu-
rivanjem, što se najčešće ispoljava u vidu uskraćivanja sna, koje
se pominje u savremenim izveštajima iz Pakistana, Južne Afrike,
Avganistana, Gvajane, Tajvana i Izraela. Nespavanje se povezuje s
neprekidnim ispitivanjem. Prema zapisima preživelih, ovo je bila
redovna metoda staljinističkih islednika; oni su se smenjivali ispi-
tujući satima istog zatvorenika koji je povremeno buđen hladnom
vodom i bio primoran da sedi na stolici koja je imala samo okvir
(tzv. “konvejer”). Uz to sleduje i odricanje hrane ili sasvim slaba i
zagađena hrana (tzv. “crna dijeta” u zatvorima u Gvineji), izlaganje
velikoj hladnoći (npr. u Južnoj Africi i Urugvaju) ili vrućini (npr.
u Zairu i Izraelu).
Mučilački napadi na psihu zasnivaju se na stalnim pretnjama,
držanju u neizvesnosti i ponižavanju. Pre svega, uvek se i skoro
svuda gde se tortura primenjuje, preti smrću, a vrhunac su lažna
smaknuća ili prinudno prisustvovanje egzekucijama drugih, što
je često u Iranu. Preti se i amputacijom, a naročito kastracijom

63