Page 65 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Ujedinjene nacije nisu mogle da se zaustave na pomenutoj Dekla-
raciji Generalne skupštine. Generalna skupština je 10. decembra
1984. godine usvojila Konvenciju protiv ostalih oblika svirepog,
nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja koji je iz-
radila jedna radna grupa u okviru Komisije za ljudska prava. Kada
ona stupi na snagu, stvoriće se posebno telo koje će nadzirati njenu
primenu i možda imati prava da posećuje države i na licu mesta
utvrđuje pravo stanje stvari. Međutim, vrlo je verovatno da one
države, gde je tortura ustaljeni način vladanja, neće pristupiti ovoj
konvenciji i da, ako čak to i učine (potpisivanje ugovora o zaštiti
ljudskih prava predstavlja danas naročitu vrstu hipokrizije), nikako
neće pristati na međunarodni nadzor. Pa ipak, međunarodni priti-
sak učiniće nešto u onim sredinama gde javnost, pa i parlamentarni
organi, osuđuju torturu, ali se ona ipak praktikuje, jer je izvršni
organi smatraju svrsishodnom.
S obzirom na to šta se sve o mučenju zna, definicija data na
početku nije potpuna. Ova nepotpunost može se ilustrovati sa dva
primera iz svakodnevne prakse, koji njome ne bi bili obuhvaćeni.
Jedan je tendencija mnogih režima da najsurovije poslove oko
obračunavanja sa svojim protivnicima prepuštaju stvarno ili na-
vodno “nedržavnim” grupama i organizacijama, tzv. pomoćnim
strukturama koje su karakteristične za mnoge autoritarne režime.
One onda deluju iz “ubeđenja” kao dobrovoljni branioci političkog
sistema, za čije pak postupke država ne snosi odgovornost jer se
njoj ne mogu formalno pripisati.
Drugi primer odnosio bi se na mučenje iz obesti, koje su
praktikovali i praktikuju sadisti u službi vlasti, bez ikakvog ci-
lja navedenog u pomenutoj definiciji. Mučitelji iranske tajne
policije Savak ponosili su se svojim umećem i sebe čak svojim
žrtvama predstavljali kao “majstore”. Mučenje ni sa gledišta re-
žima često nema nikakve svrhe, jer se od mučenoga ne traži ni
obaveštenje ni priznanje, niti se na njega sumnja kao na stvarnog
ili potencijalnog protivnika. Sistem koji počiva na torturi kao
praksi mora da dovede i do ovakvog ponašanja. U svom rečitom
pismu argentinskoj vojnoj hunti, koje nije sastavio u bezbedno-
sti, nego uz kobni rizik, pisac Rodolfo Valš (Walsh) šefovima
terora upućuje ove reči:

Postigli ste vrhunac apsolutne, vanvremenske, skoro meta-
fizičke torture, jer prvobitna pobuda – da se dobiju oba-

65