Page 68 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

liči na ropstvo poznato u orijentalnim despotijama, gde robovi
nisu bili u ličnoj svojini robovlasnika, nego su pripadali državi,
odnosno vladaru. Tamo su, kako to Marks kaže, postojali uslovi
“opšteg ropstva”. 20
Savremenim robovima mogu se smatrati stanovnici koncentra-
cionih i sličnih logora, koji se u njima nalaze bez ikakve, makar i
izmišljene, krivice, samo zato što su “sumnjivi” ili niže vredni zbog
neke objektivne, od njih neskrivljene okolnosti. Jedna od svrha
postojanja takvih logora jeste korišćenje besplatne radne snage
za najteže poslove u najsurovijim uslovima. Literatura o takvim
ustanovama je već velika i čitaocu dobro poznata te se podrobnijim
opisima ovoga vida koncentracionih logora nećemo ovde baviti.
Sporno je da li su Staljinovi logori, kroz koje je do drugog svetskog
rata prošlo sedam do osam miliona “kažnjenika”, bili ekonomski
racionalni – verovatnije je da bi se uz skromno nagrađivanje slo-
bodnih ljudi izgradilo mnogo više, čak i u najnegostoljubivijim
predelima Sovjetskog Saveza. To pogotovu važi za nacističke logore
– u mnogim od njih je, uostalom, uništavanje ljudi bilo važnije
od njihovog fizičkog iskorišćavanja.
Ništa manje upečatljivi po svojoj bezdušnosti nisu ni primeri
iz manjih zemalja, gde reč nije o tolikim brojevima. Kada su ni-
gerijski radnici na plantažama kakaovca na ostrvu Fernando Poo
napustili Ekvatorijalnu Gvineju, početkom 1976. godine, predsed-
nik Masijas Nguema jednostavno je naredio da se nasumce uhapsi
oko 25.000 Ijudi iz drugih delova zemlje i pošalje na prinudni rad
na plantaže, koje su se sada već nalazile na prekrštenom Ostrvu
Masijasa Ngueme.
Uslovi slični klasičnom kmetstvu postoje i danas, na primer, u
nekim delovima Latinske Amerike, u kojima zemlja u vidu ogrom-
nih poseda pripada malobrojnoj oligarhiji. Zemljoposednik ima
nad onima koji obrađuju zemlju potpunu kontrolu i ogromne
mogućnosti za eksploataciju: velike privatne policije staraju se o
tome da uteraju sve ono što zemljoradnik duguje vlasniku i da
ga spreče da pobegne u grad, jedino mesto u kome on može da
se “izgubi”, ali u koje nerado odlazi zbog još težih uslova koji ga
tamo čekaju.
“Moderniji” vid kmetstva je vezivanje ljudi za jedno, vrlo ogra-
ničeno, mesto boravka ili nemogućnost da se, bez odobrenja drža-

20 K. marx, Grundrisse der Kritik der politischen Ökonomie, Berlin, Dietz, 1953, str. 371, 375.
68