Page 64 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 64

(npr. u Izraelu i Boliviji). Pretnje se mogu odnositi i na članove
            porodice, naročito ženske (npr. Južna Afrika i Libija).
               Zatvorenici se mesecima i godinama drže bez veze sa spoljnim
            svetom (incommunicado), što je mučenje, kako za njih, jer ne znaju
            šta se njima bliskima događa, tako i za članove porodica, koji nisu
            sigurni je li zatvorenik uopšte živ. Osuda na progonstvo bez prava
            na prepisku značila je u Staljinovo vreme nešto odloženu smrtnu
            kaznu. U jednoj svojoj konstataciji Komitet za ljudska prava stao
            je na stanovište da je žrtva mučenja i majka uhapšene kćeri, jer
            nije mogla dugo da sazna je li ova živa ili mrtva.
               Mašta mučitelja je nepresušna u izmišljanju načina da svoje
            žrtve, uz nanošenje bola, ponize. Uglavnom se to postiže obnaži-
            vanjem za vreme ispitivanja da bi se tome dodale komične radnje,
            koje žrtva mora da izvodi pred islednicima i drugom “publikom”,
            pa i članovima svoje porodice. Jedna od njih zove se “pačji hod”:
            ruke zatvorenika vezuju se lisicama ispod nogu i on se nagoni da
            tako hoda pod pretnjom batina (npr. Južna Afrika i Peru). Kada
            žrtva najzad misli da je mučiteljska sesija završena, bar za taj dan
            i vrati se u ćeliju, ona se može držati u stalnom strahu time što se
            brava na ćeliji povremeno otvara i zatvara pa zatvorenik nikada nije
            siguran da će provesti mirnu noć (tzv. cerrojos). Žrtve ponižavanja
            su naročito intelektualci i, uopšte, ličnosti koje su pre hapšenja
            imale nekakav društveni ugled: njima ovakve situacije najteže pa-
            daju a, s druge strane, one najviše zadovoljavaju društvenu zavist
            i osujećenost mučitelja.
               Moderna tortura se oslanja i na prisilno davanje droga. Uglav-
            nom je reč o preparatima koji treba da deluju na psihu zatvoreni-
            ka, i koji se, pod kontrolisanim uslovima i u određenim dozama,
            prepisuju duševnim bolesnicima. Jedna od njih je sulfazin, kojim
            se nekada lečila šizofrenija; pored psihičkih učinaka, ovaj preparat
            izaziva i visoke temperature. Terapijom insulinskih šokova mučeni
            se dovodi u hipoglikemičku komu, dok je pentotal, kao tzv. “serum
            istine” sračunat na to da kod zatvorenika popusti svaka unutrašnja
            kontrola. Koristi se i morfijum, uglavnom posle nanošenja velikog
            bola: računa se da će iznenadno ugodno osećanje i euforija navesti
            zatvorenika da kaže ono što islednici hoće.
               Nabrajanje drugih mučiteljskih tehnika i instrumenata izazvalo
            bi osećaj gađenja.
               Na žalost, tortura je toliko proširena da se mora izdvojiti kao
            jedno od najvećih zala savremenosti i suzbijati posebnim merama.

      64
   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69