Page 64 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

(npr. u Izraelu i Boliviji). Pretnje se mogu odnositi i na članove
porodice, naročito ženske (npr. Južna Afrika i Libija).
Zatvorenici se mesecima i godinama drže bez veze sa spoljnim
svetom (incommunicado), što je mučenje, kako za njih, jer ne znaju
šta se njima bliskima događa, tako i za članove porodica, koji nisu
sigurni je li zatvorenik uopšte živ. Osuda na progonstvo bez prava
na prepisku značila je u Staljinovo vreme nešto odloženu smrtnu
kaznu. U jednoj svojoj konstataciji Komitet za ljudska prava stao
je na stanovište da je žrtva mučenja i majka uhapšene kćeri, jer
nije mogla dugo da sazna je li ova živa ili mrtva.
Mašta mučitelja je nepresušna u izmišljanju načina da svoje
žrtve, uz nanošenje bola, ponize. Uglavnom se to postiže obnaži-
vanjem za vreme ispitivanja da bi se tome dodale komične radnje,
koje žrtva mora da izvodi pred islednicima i drugom “publikom”,
pa i članovima svoje porodice. Jedna od njih zove se “pačji hod”:
ruke zatvorenika vezuju se lisicama ispod nogu i on se nagoni da
tako hoda pod pretnjom batina (npr. Južna Afrika i Peru). Kada
žrtva najzad misli da je mučiteljska sesija završena, bar za taj dan
i vrati se u ćeliju, ona se može držati u stalnom strahu time što se
brava na ćeliji povremeno otvara i zatvara pa zatvorenik nikada nije
siguran da će provesti mirnu noć (tzv. cerrojos). Žrtve ponižavanja
su naročito intelektualci i, uopšte, ličnosti koje su pre hapšenja
imale nekakav društveni ugled: njima ovakve situacije najteže pa-
daju a, s druge strane, one najviše zadovoljavaju društvenu zavist
i osujećenost mučitelja.
Moderna tortura se oslanja i na prisilno davanje droga. Uglav-
nom je reč o preparatima koji treba da deluju na psihu zatvoreni-
ka, i koji se, pod kontrolisanim uslovima i u određenim dozama,
prepisuju duševnim bolesnicima. Jedna od njih je sulfazin, kojim
se nekada lečila šizofrenija; pored psihičkih učinaka, ovaj preparat
izaziva i visoke temperature. Terapijom insulinskih šokova mučeni
se dovodi u hipoglikemičku komu, dok je pentotal, kao tzv. “serum
istine” sračunat na to da kod zatvorenika popusti svaka unutrašnja
kontrola. Koristi se i morfijum, uglavnom posle nanošenja velikog
bola: računa se da će iznenadno ugodno osećanje i euforija navesti
zatvorenika da kaže ono što islednici hoće.
Nabrajanje drugih mučiteljskih tehnika i instrumenata izazvalo
bi osećaj gađenja.
Na žalost, tortura je toliko proširena da se mora izdvojiti kao
jedno od najvećih zala savremenosti i suzbijati posebnim merama.

64