Page 66 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

veštenja – u bolesnim umovima mučitelja postepeno biva
potisnuta pomamom da se smrvi sama suština ljudskosti,
da se ona uništi, da joj se oduzme dostojanstvo, koje su vaši
mučitelji izgubili. Dostojanstvo koje ste vi izgubili. 18

Na žalost, o mučenju iz obesti saznaje se i iz zemalja koje se umno-
gome razlikuju od tadašnje i doskorašnje Argentine. Otuda se
smatra da su mnogo gde prvi trenuci koje čovek provodi lišen
slobode najopasniji za njega: redovan postupak još nije počeo i
on se može naći na milost i nemilost nižih policijskih službenika,
čije sadističke sklonosti mogu biti urođene ili hranjene različitim
oblicima predrasuda, zavisti i frustracije.

ROpSTVO I kMeTSTVO
Prema načelima i normama na koje se u ovom izlaganju oslanjamo,
ustanove ropstva i kmetstva bezuslovno su zabranjene (čl. 8. Pakta
o građanskim i političkim pravima).
Za razliku od ranijih društvenih formacija, gde se potpuna
svojina nad ljudskim bićima smatrala uobičajenom (pa čak, kao
što smo videli kod sv. Tome Akvinskog, skladnom s prirodnim
pravom), od velikih građanskih revolucija učvrstilo se pravilo da
nijedan čovek, pa ni država, ne može raspolagati ljudskim bićima
kao što to može stvarima i životinjama. To važi kako za ropstvo,
koje označava neposrednu svojinu nad drugim čovekom, tako i za
kmetstvo, gde ta kontrola proističe iz posedovanja zemlje na kojoj
ili od koje kmet živi i vezan je za nju.
Svakom je jasno da se ropstvo i kmetstvo nisu izgubili velikim
proklamacijama na smeni XVIII i XIX veka. U SAD je ropstvo,
po cenu krvavog građanskog rata, ukinuto tek u drugoj polovini
prošlog stoleća, kao što je to bilo i s kreposnim pravom u Rusiji.
U svom klasičnom obliku, ropstvo, međutim, postoji i danas.
Ne samo što ga ima u zemljama, čiji se vladari i ne trude da se
predstave kao moderni, nego i tamo gde su težnje za progresom
bar proklamovane. Nekada je u pitanju licemerje, a nekada i ne-
moć političkih vođa da bez velikih potresa iskorene odnos koji je
uhvatio dubokog korena i oslanja se na običaje i religiju.
Umesto mnogih, pozabavimo se primerom Islamske Republike
Mauritanije. Vlada te zemlje, koja je isprva poricala tvrdnje da

18 Prevod pisma objavljen je u časopisu Dissent, 1978, str. 116-117.
66