Page 109 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

1981, 3,3% onih koji su govorili maĊarski kao maternji jezik, izjasnilo
se Jugoslovenima u nacionalnom smislu.
Tokom osamdesetih, manifestacije zvaniĉnog/institucionalnog
jugoslovenstva ĉesto su se preklapale ili sukobile sa nezvaniĉnim ili
progresivnim jugoslovenstvom. Tendencije deklariranja
nadnacionalnog, ĉak i evropskog kulturnog identiteta znaĉile su izlaz iz
zaostale opsednutosti etniĉke pripadnosti. Doista, ―priznanje da je veliki
deo Jugoslavije bio manje napredniji od ostatka Europe - pogled ĉesto
reflektiran u jugoslovenskoj popularnoj kulturi – poticalo je i
jugoslovenski identitet kao odraz nade za veće integracije u Evropskoj
zajednici.‖
Jugoslovenska identifikacija lišena svog ideološkog sadrţaja ĉinila se
bliţe tom idealu od uţih etno-nacionalnih identifikacija. Dakle, u drugoj
polovini 1980-ih, kada je delikatna socijalistiĉka simbioza klasa/narod
poĉela da slabi i da se destabilizira, javni prostor bio je sklon
polarizacijama, izmeĊu ostalog i zbog nepostojanja konsenzusa o tome
što je jugoslovenstvo, da li postoji, ili bi trebala postojati jugoslovenska
nacija i kakav je odnos izmeĊu institucionalnog/socijalistiĉkog i
kulturnog jugoslovenstva.
Intelektualci i jugoslovenska demokratska alternativeJugoslovenski
demokratski, antinacionalistiĉki i reformski orijentisani intelektualci
okupili su se u Udruţenju za jugoslovensku demokratsku inicijativu
(UJDI) koje je odrţalo svoj ?? prvi sastanak u januaru 1989. godine.
Pravno je registrirano 17. aprila 1989 u Titogradu, kod republiĉkog
Sekretarijata za unutrašnje poslove kao udruţenje graĊana za
unapreĊenje demokratskih procesa. Predrag Matvejević, jedan od
osnivaĉa, priseća se kako je nova vladajuća elita spreĉila registraciju
UJDI-ja u Zagrebu, Beogradu, Ljubljani i Sarajevu: "uspeli smo to
uĉiniti u Titogradu, po strani, na marginama". UJDI je imao ogranke u
svim jugoslovenskim republikama i ĉlanovi njegovog saveta bili su
poznati intelektualci, profesori i knjiţevnici iz Beograda, Prištine,
Ljubljane, Skoplja, Sarajeva i Zagreba. Branko Horvat, hrvatski
intelektualac i ugledni ekonomista, "duhovni otac" UJDI-ja, Nebojša
109