Page 108 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 108

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        drţavnoj  politici  da  se  jugoslovenstvo  ne  promoviše  kao  kategorija
        nacionalne  pripadnosti  te  da  se  i  sama  oznakaJugoslovena  tretira  kao
        "nacionalno neopredeljeni".
        Nakon  spontanog  jugoslovenskog  boom-a  1981  godine,  osamdesetih
        godina došlo je do intenziviranja debate oko jugoslovenstva: da li  ga
        treba  tretirati  kao  nacionalnu  pripadnost,  ili  bi  ga  trebalo  fiksirati  u
        njegovom  socijalistiĉkom,  politiĉkom,  ne-nacionalnom  okviru?  Ĉesto
        predmet  "stigmatizacije"  u  javnom  diskursu,  "diskreditiran"  i
        "kompromitiran" zbog istorijskih asocijacija sa meĊuratnog integralnog
        jugoslovenstva, ―jugoslovenstvo‖ baš kao i ―jugoslovenska nacija‖ ušli
        su  u  središte  duge  bitke  mišljenja  i  debata  tokom  osamdesetih.
        Pozivajući  se  na  ĉlan  170.  saveznog  Ustava  kojigarantuje  slobodu
        izraţavanja nacionalne pripadnosti, crnogorski advokat Maksim Korać
        podneo je inicijativu jugoslovenskom Ustavnom sudu traţeći da popis
        iz  1981.  bude  poništen  u  delu  kojim  se  Jugoslovenima  uskraćuje
        Ustavom  utvrĊeno  na  slobodno  izraţavanje,  ―te  da  se  oglase
        portivustavnim  i  sva  akta  i  pojedinaĉne  odluke  koje  ne  dopuštaju
        graĊanima  Jugoslavije  da  slobodno  izraze  svoju  jugoslovensku
        nacionalnu pripadnost, ako to ţele i ako se tako osećaju.‖
        Brojne  publikacije,  s  druge  strane,  bavili  su  se  pojmovima
        "jugoslovenstva"  i  "jugoslovenske  nacije",  priznajući  kompleksnost
        pojma  i  zakljuĉujući  u  skladu  s  onim  što  je  i  Predrag  Matvejević
        primetio - da je lakše definirati što jugoslovenstvo nije, nego ono što
        jeste ili što bi trebalo da bude.  Matvejević, autor jedne od istaknutih
        studija  o  znaĉenju  jugoslovenstva,  tvrdio  je  da  je  tip  jugoslovenstva
        koja  ima  slovensko  nasleĊe  kao  glavni  atribut  zastareo  i  stoga  je
        predloţio  više  inkluzivno  razumevanje  jugoslovenstva  s  obzirom  na
        mnogih ne-slovenskih naroda i manjine unutar Jugoslavije. Matvejević
        je tvrdio da postoje mnoge razliĉite vrste jugoslovenstva ili razloga da
        se neko oseća/bude Jugosloven.
        Sliĉno tome, Sergej Flere je 1987. godine primetio da se jugoslovenstvo
        ne  moţe  svesti  na  juţnoslovenstvo  zbog  ĉinjenice  da  se  u  popisu  iz


                                         108
   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113