Page 149 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 149

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        Tokom svog novinskog ţivota rubrika Odjeci i reagovanja (jul 1988 −
        mart  1991)  bila  je  prepuna  datuma  koji  zasluţuju  da  ih  se  sećamo.
        Pomenimo,  ukratko,  samo  nekoliko  tih  znaĉajnih  dogaĊaja  koji  su  se
        savremenicima  utisnuli  u  sećanje:  „antibirokratska  revolucija‖  u
        Vojvodini, pa onda i u Crnoj Gori; afera Janša i drugovi;

        sluĉaj Azema Vlasija; Miting bratstva i jedinstva na beogradskom Ušću;
        štrajk  albanskih  rudara  u  „Starom  trgu‖;  skup  podrške  štrajkaĉima  u
        ljubljanskom  Cankarjevom  domu;  raspisivanje  Zajma  za  ekonomski
        preporod  Srbije;  obeleţavanje  šeststote  godišnjice  kosovske  bitke  na
        Gazimestanu;  Miting  istine  u  Ljubljani;  bojkot  slovenaĉke  robe;
        „balvan revolucija‖ u Hrvatskoj; afera Špegelj; 9. mart u Beogradu... S
        obzirom na bogatstvo sadrţaja Odjeka i  reagovanja, ova knjiga bi se,
        dakle, mogla pojaviti i povodom bilo koje od tih dvadesetogošnjica koje
        nas tek oĉekuju.
        Rubrika Odjeci i reagovanja bila je već predmet brojnih i raznovrsnih
        analiza, ocena i osvrta. O njoj su pisali nekadašnji novinari i urednici
        Politike, aktivisti nevladinih organizacija, istoriĉari, sociolozi, etnolozi,
        struĉnjaci  za  masovne  komunikacije,  knjiţevnici,  feljtonisti,
        memoaristi, pa ĉak i eksperti pozvani pred MeĊunarodni kriviĉni sud za
        bivšu Jugoslaviju. No, ĉak i da nije bilo svih tih pisanih svedoĉanstava
        − fragmentarnih ili vrlo studioznih − rubrika bi preţivela. I, zaista, ona
        još  ţivi  u  svesti  ĉak  i  onih  koji  o  njoj  nisu  mogli  imati  nikakvo
        neposredno ĉitalaĉko iskustvo. Taj sklop reĉi − „odjeci i reagovanja‖ −
        odavno više ne upućuje samo na naziv jedne rubrique scandaleuse nego
        je  postao  metaforiĉno  opšte  mesto,  uveliko  ispraţnjeno  od  svog
        izvornog znaĉenja, sadrţaja i funkcije. Naziv jedne naoko beznaĉajne
        ĉitalaĉke tribine koja bi, po prirodi stvari, odavno trebalo da potone u
        zaborav, postao je takoreći generiĉki pojam.

        Dovoljno je, u tom smislu, konsultovati internet pretraţivaĉe pa videti
        da  se  pomenuta  sintagma  javlja  na  stotine,  pa  i  hiljade  puta,  u
        najrazliĉitijim (kon)tekstualnim upotrebama, u sklopu najraznovrsnijih
                                         149
   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154