Page 150 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

narativnih obrazaca i ţanrova, ispod pera pisaca svih generacija i
profesija, meĊusobno nesravnjivih moralnih habitusa i politiĉkih
opredeljenja. U štampi se govori o „odjecima i reagovanjima‖ na
bezazlene pozorišne predstave, dodeljivanje knjiţevnih nagrada,
sportske dogaĊaje i estradne priredbe; uĉesnici javnih polemika
optuţuju jedni druge da obnavljaju duh Odjeka i reagovanja; tim
izrazom novinari naslovljavaju svoje kolumne u kojima analiziraju
posledice pojedinih aktuelnih politiĉkih dogaĊaja, pojava i javnih
izjava. Štaviše, naziv Politikine rubrike ne sluţi samo kao uzgredna,
najĉešće posprdna poštapalica, nego i kao neka vrsta zgodnog, ali već
pomalo otrcanog passe-partout. On se, ako tako moţe da se kaţe, već
institucionalizuje u naslovima pojedinih internetskih foruma i blogova,
te i na taj naĉin postaje sastavni deo aktuelne popularne (pot)kulture.
Uostalom, pojam „Odjeci i reagovanja‖ odavno je uvršćen u Leksikon
Yu mitologije, taj trajno otvoreni virtuelni muzej najraznovrsnijih
uspomena na pozne dane bivše zajedniĉke drţave. Tu − meĊu
bombonama „505 sa crtom‖, već pomalo posrnulim Titovim štafetama i
kultnim pesmuljcima − moţemo naći i najkraću definiciju pomenute
odrednice koja, naprosto, glasi: „Novinari pišu kobajagi pisma
ĉitatelja‖.
Kao što ćemo i sami pokazati, bilo je, naravno, i toga, ĉak i više nego
što moţemo i slutiti. Ali, kamo sreće da su se Odjeci i reagovanja
svodili na burlesku, jednu vrstu persiflaţe uobiĉajenih pisama ĉitalaca,
postmodernistiĉki narativni konstrukt smišljen à la manière de... Istina,
s današnje taĉke gledanja, naroĉito u oĉima mlaĊih ĉitalaca koji bi se
odvaţili da privire u poţutele komplete ondašnje Politike, rubrika zaista
moţe zazvuĉati priliĉno zabavno. Ona bi im se, najpre, mogla ukazati
kao tezaurus jedne vrste paraliterarnog ili kvazinauĉnog stvaralaštva,
reĉnik opštih mesta, riznica sintagmi i mitema u novom, politiĉki
korektnom diskursu koji se tek kovao; potom, moţda, kao brevijar
amoralnosti, stupidarijum, priruĉnik za ljubitelje jake reĉi, hrestomatija
nepismenosti; najzad, kao izvor za popis imena tzv. javnih liĉnosti
meĊu kojima bi lako bilo prepoznati one koje su se zatrĉale, ili pak
150