Page 151 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

naknadno uskoĉile u voz; tu bi se video, u svoj svojoj naivnosti ili
proraĉunatosti, onaj ko nije ništa razumeo, ali i onaj ko je bio dovoljno
lukav da na vreme shvati sve što treba; ne bi bilo teško uoĉiti kasnije
prebege, pokajnike i prevrtaĉe.
MeĊutim, ma koliko na prvi pogled privlaĉno delovalo , takav veseliji
pristup graĊi naknadno bi rubriku oslobodio odgovornosti za posledice
koje je ona – nevedimo samo jedan od niza sliĉnih mišljenja, kao
―ovgledna parcela za sejanje mrţnje‖ ( Jakšić, B., 2206,113) – imala da
proizvede u ondašnjem javnom mnjenju Srbije I Jugoslavije. Da bi se
zaista razumela njihova stvarna funkcija, Odjeke i reagovanja trebalo bi
posmatrati neutralnije i u celini. U takvom pristupu jednom sasvim
osobenom novin(ar)skom, politiĉkom, kulturološkom,
sociolingvistiĉkom itd. fenomenu trebalo bi se neprestano vraćati
autentiĉnom kontekstu pojedinog iskaza ne bi li se rekonstruisalo
njegovo celovito i pravo znaĉenje. A ako bi kakvo izdvojeno pismo ili
pojedini tekstualni topos i bili precizno datovani, pa i dovedeni
naknadno u vezu s nekim stvarnim dogaĊajem na koji otvoreno ili
uvijeno referiraju, oni ne bi sami po sebi mogli da razotkriju celinu
znaĉenjskog sklopa u kojem su bili formulisani. Jer, gotovo svaki
pojedini „odjek‖ ili „reagovanje‖ moţe se u potpunosti razumeti ne
samo s obzirom na ono što se u stvarnom ţivotu (jeste/nije) dogodilo ili
(jeste/nije) bilo izreĉeno nego i s obzirom na ono što je već bilo
napisano ili će tek biti napisano u samoj rubrici. Odjeci i reagovanja se,
naime, ne obraćaju samo spoljašnjem svetu nego imaju i neku vrstu
sopstvene, samostalne, pa i od stvarnosti osamostaljene egzistencije.
Ĉinjeniĉka potka sadrţana u inicijalnoj informaciji – obiĉno ionako
tanka ili potpuno krivotvorena – u tom naivnom ili, ĉešće, zlobnom radu
mašte, neretko biva zagubljena ili dodatno iskrivljena. Pisma se
nadovezuju jedno na drugo, meĊusobno komuniciraju, sluţe jedno
drugom kao „šlagvorti‖, postepeno kanonizuju jednu posebnu vrstu
ezoteriĉnog jezika – ukratko, jedno u drugom odjekuju i jedno na drugo
reaguju. Stoga se rubrika mora posmatrati i kao zamršeno polje
interakcije koja se polako uspostavlja meĊu autorima, pojedinim
151