Page 1118 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod

ZAŠTO STARI I NOVI SAVEZ?

Šta predstavljaju Stari i Novi Savez, zašto su odvojeni i u kom smislu je jedan „stari” a
drugi „novi”?
Prvo treba razmotriti ovo pitanje sa stanovišta kompilovanja spisa u kanone.
Bog je pokrenuo verne ljude koji su objedinili drevne spise prepoznate kao otkrivenje
Božje volje i planova čoveku u kanon poznat pod imenom Stari Savez ili Tanah na hebrej-
skom jeziku, koji čine tri glavne celine: Tora (5 Mojsijevih knjiga), Neviim (rani i kasni
proroci) i Ketuvim (spisi).
Isti Bog je nadahnuo pisce koji su, u neuporedivo težim okolnostima, kompilovali isto-
rijsko svedočanstvo o Mesiji – Isusu Hristu, koji je obavio misiju spasenja čovečanstva, a
čiji je dolazak najavljivan u Starom Savezu.
Osim svedočanstava o Isusu Hristu, kompilovana su bogonadahnuta pisma, teološke
pouke i proročanstva, takođe prepoznata kao Božje otkrivenje. Ovaj kanon je poznat pod
∗
imenom Novi Savez.
Kako su stari čuvari Božje Reči (Jevreji) većinski odbili da prihvate istinu u Hristu, a
kasnija hrišćanska zajednica se sve više distancirala od korena vere, to je došlo do nepri-
rodnog odvajanja dva kanona, istorijski gledano.
Dakle, vernici su prepoznali i priznali Božji autoritet u određenim spisima i oformili ka-
non Biblije podeljen na Stari i Novi Savez, ali to nipošto ne znači da bilo koja verska
organizacija ili crkva polaže autorsko pravo nad Biblijom.
Ono u čemu se slažu svi ozbiljni proučavaoci Biblije je neophodnost postojanja oba ka-
nona za njeno ispravno razumevanje, jer se u suprotnom otvara prostor za religijsku
manipulaciju.
Drugi i mnogo bitniji aspekt je pitanje Božjeg Saveza sa čovekom.
Prema Bibliji, još pre stvaranja sveta i našeg univerzuma, Otac i Sin su se u nebeskom
savetu međusobno zavetovali da će Sin (istorijski poznat kao Isus Hrist), ukoliko stvorena
moralna bića alternativno odluče da se odvoje od Boga i padnu u greh, zauzeti mesto
grešnika, poneti njegovu zakonsku krivicu i žrtvovati se, kako bi čovek mogao dobiti
oproštenje i šansu za povratak prvobitnog statusa (Efescima 1,4-7; 1. Jovanova 2,2; Jo-
van 3,16). Taj Plan spasenja aktiviran je odmah nakon pada čoveka u greh (vidi 1. Mojsi-
jeva 3. glava), čime je uspostavljen savez Boga i čoveka koji počiva na Božjem obećanju
o izbavljenju i obavezi čoveka da sarađuje kroz poslušnost i veru.
Dakle, Bog je našim praroditeljima obećao Spasitelja od greha i smrti, a do Njegovog
dolaska, uspostavio uslove Saveza kroz veru u obećanog Spasitelja, čiji osnov je bio Za-
kon koji takođe uključuje obredni sistem životinjskih žrtava, prinosa i praznika (5. Mojsi-
jeva 4,12-13). Cilj ovakvog praktikovanja vere bilo je tipsko (simboličko) prikazivanje
budućeg Spasitelja, Plana spasenja i neprekidna potreba za pokajanjem i oproštenjem
radi održavanja živog odnosa sa Bogom u veri i poslušnosti.
Taj Savez Boga i čoveka potvrđen je krvlju nevinih životinja (2. Mojsijeva 24,3-8), ali
je suština bila vera u budućeg Spasitelja, stvarne nevine Žrtve i Posrednika, koja je prine-
sena za spasenje čoveka jednom zauvek (Jevrejima 8-10. glava).

∗ Ovaj termin pogrešno je prevođen kao „zavet”, što pre upućuje na zaveštanje ili amanet nego na
savez, ugovor, sporazum, između Boga i čoveka.
~ 1118 ~