Page 107 - Albert Pike - Moral i Dogma

sličnim. Zato, posmatrajmo dostojanstvenost i uzvišenost znanja i učenja tamo gdeje Ijudska priroda
najviše težila, a toje besmrtnost ili trajanje. Jer, ka njoj su težile genera-cije, sa podizanjem Domova i
Porodica; sa zdanjima, fondacijama i spomenicima; ka njoj su težile želje za pamćenjem, slavom i
slavljenjem, i kao posledica sila svih drugih Ijudskih želja. Ti naši uticaji če nas nadživeti i biče živa sila
kada budemo u svojim grobovima; i ne samo da će naša imena biti upamćena; već će se naši radovi čitati,
o delima če se govoriti, naša imena biče upamćena i pomi-njana kada mi budemo mrtvi, kao potvrda da
ovi uticaji žive i upravljaju, upravljaće i uticaće na neki deo čovečanstva i sveta - što je težnja ljudskog
duha. Tada će se videti koliko dugo će spomenici genija i školovanih biti trajniji od spomenika sile ili

ruku. Zar se nisu stihovi Homera održali dvadeset i pet ili više vekova a da nisu izgubili nijedan slog
nitijedno slovo, dok su bezbrojne palate, hramovi, zamkovi, gradovi, nestali ili su se urušili? Ne postoje
prave slike statua Cyrusa, Aleksandra, Cezara, ne, niti Kraljeva ni velikih ličnosti iz kasnijeg doba; jer,
originali ne mogu da traju a kopije mogu samo da izgube životnost i istinu. Ali, misli Ijudskog genija i
znanja ostaju u knjigama, koje su oslobođene nepravde vremena ipogodne su za stalno obnavljanje. Nisu
one nipogodne da se nazivaju mislima, jer onejoš uvek stvaraju i bacaju svoje seme u umove drugih,
izazivajući i podstičući beskonačne akcije i mišljenja u budućim vremenima; i tako, ako je izum broda
smatran uzvišenim, koji prevozi bogate i robu s jednog mesta na drugo, i približava najudaljenije regione
i stvara dostupnim plodove rada drugih, koliko više treba veličati slova, koja kao brodovi, prolaze kroz
ogromno more vremena i deluju da tako daleka prošlost učestvuje u mudrosti, prosvetljenju i izumima,
jednih na druge.

Učiti, sticati znanje, postati mudar, potreba je svake uzvišene duše; predavati to znanje, širiti ga, deliti tu
mudrost s drugima, pravi je impuls uzvišene, plemenite prirode i najvredniji je rad čovekov, a ne
primitivno zatvoriti to bogatstvo i staviti stražara na vrata da otera svakog žednog.

Postojao je jedan mali grad, kaže Propovednik, sin Davidov, i malo Ijudi u njemu; i u njegaje došao
veliki Kralj i opseo gradić i napravio velike grudobrane ispred njega. Tadaje nađen jedan siro-mašan i
mudar čovek kojije svojom mudrošću spasio grad; međutim, niko se ne seća tog siromaška. Tada, kažem
ja, mudrost je bolja od snage: ipak, mudrost siromašnog čoveka je prezrena i njegove reči se nisu čule. I,
ako ti se isto dogodi, moj Brate, da učiniš dobro delo i budeš nagrađen samo rav-nodušnošču i

zaboravom, nemoj se obeshrabriti, ali zapamti naredni savet mudrog Kralja: U jutro posadi par semena, a
uveče ne prebiri po njimajer ti ne znaš koje će uspeti, ovo ili ono, ili će oba biti jako dobra. Posej i ti
semena, bez obzira na to ko če ih žnjeti. Znaj, možda ti je dato da činiš dobro i uradi tako, jer je to
ispravno, nađi u svom delu dovoljnu nagradu i zadovolji se.

Saznati istinu, služiti našim zemljacima, našoj zemlji i čovečanstvu - to je najuzvišenija sud-bina čoveka.
Od sada i za ceo tvoj život, to treba da bude tvoj cilj. Ako poželiš da se uzdigneš do te sudbine, napreduj!
Ukoliko imaš druge ili manje plemenite ciljeve i ako si zadovoljan niskim letom, stani ovde! Neka drugi
izmere visinu, a Masonerija neka ispuni svoj zadatak.

Ako pak hočeš da napreduješ, spremi svoju grbaču za borbu! jer, put je dug i mukotrpan. S jed-ne strane
pozdravljače te zadovoljstvo i osmesi, a s druge Lenjost če te zvati da spavaš među cvećem. Spremi se
da se uz tajnost, poslušnost i vernost, odupreš dražima i jednog i drugog!