Page 375 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 375

42

     Fomalhaut (Alpha Piscis Austrini), najsjajnija zvezda u Piscis Austrinus. Ime dolazi iz Arapskog jezika
  i znači riblja usta. Fomalhaut je zvezda prve magnitude 1.2 i udaljena je 25 svetlosnih godina. Infracrveno
  posmatranje  pokazuje  da  je  obavijena  sa  ogromnim  oblakom  prašine,  370  astronomskih  jedinica  u
  prečniku, iz koga se formiraju planete. Izvor: Cambridge Illustrated Dictionary ofAstronomy  Jacqueline
                                                                                                             y
  Mitton; str. 120.


  43

        Cetus  (Kit  ili  Morsko  čudovište).  Velika  konstelacija  u  regionu  nebeskog  ekvatora.  Kaže  se  da
  predstavlja mitološko morsko čudovište koje je pretilo Andromedi, preko Cetusa, i često je prevođeno

  kao kit. Sve osim jedne od njenih zvezda su niže od treće magnitude. Najuočljivija zvezda u Cetusu je
  nestalna. Izvor: Ibid; str. 61.

  44

     Capella (Alpha Aurigae), najsjajnija zvezda u konstelaciji Auriga, magnitude 0.1. Ona je spektoskopski

  binarno mere-na udaljena 42 svetlose godine. Obe su članice binarnog sistema i predstavljaju Džinove
  zvezde.  Capella,  latinskom,  znači  mala  koza.  Izvor:  Cambridge  Illustrated  Dictionary  ofAstronomy,
  Jacqueline Mitton; str. 50.

  45


     Merak (Beta Ursae Majoris), jedna od dve zvezde Velikog Medveda, u Ursa Maior nazvane Pokazivači.
  Zvezde u Plugu su bile obeležene pre sa pozicijom nego po redosledu sjaja. Stoga je ona, u stvari, peta
  zvezda po sjaju u konstelaciji, sa ma-gnitudom od of 2.4. Merak je udaljen 79 svetlosnih godina, a njeno
  ime potiče iz arapskog i znači bedro. Izvor: Cambridge Illustrated Dictionary of Astronomy, Jacqueline
  Mitton; str. 220.


  46

     Uz Merak, Dubhe iz Velikog Medveda je poznata kao Pokazivač jer linija između njih pokazuje na
  Polaris.  Ursa  Major  sadrži  grupu  galaksija  koje  pripadaju  lokalnom  Super-klasteru,  uključujući  i
  relativno sjajnu galaksiju M81. Izvor: Ibid. str.


  365.

  47


  Heraclius (Flavius Heraclius Augustus, na Grčkom: 0\đ($io<; HpđK\£io<;, (575 - 641) Vizantinski car,
  od 610 do 641. g. Uveo je grčki jezik kao zvanični jezik u Istočno Carstvo. Na vojne napade Sassanida je
  odgovorio odmah. U prvoj bici je doživeo neuspeh, pa je persijska vojska dobila prolaz do Bosfora.
  Potpun poraz su zaustavili jaki bedemi i mornarica Konstantinoplja. Zbog toga je Persijski Kralj Khosrau
  II bio zbačen i pogubljen odmah nakon sklapanja mira. U reli-gijskim stvarima Heraclius se pamti kao
  vodeća sila u preobraćanju ljudi koji su migrirali na Balkansko poluostrvo. Na njegov zahtev Papa Jovan
  IV  (640-642)  je  poslao  hrišćanske  učitelje  kao  misionare  u  Dalmaciju.  On  se  borio  protiv  šizme  u
  Hrišćanskoj  Crkvi.  Međutim,  njegov  koncept  jedinstva  je  odbijen.  Izvor:  The  Cambridge  History  of
  Christianity Early Medieval Christianities, 600-1100 ed. Michael Angold: 2000; str. 70-79.


  48
   370   371   372   373   374   375   376   377   378   379   380