Page 378 - Albert Pike - Moral i Dogma

i doktrina koja se odnosila na njih, tajna i veličanstvena, bila je od najveće važnosti. Ove principe, kaže
Firmicus, inspirisane Božanstvom, drevni nisu poveravali nikome, već samo Iniciranima, pa čak i njima s
velikom rezervom i nekom vrstom straha, i to tek kada ih pažljivo prekriju ili obaviju nejasnim velom,
kako ne bi mogli da postanu jasni profanima.

S tim Dekanima bili su povezani paranateloni, ili one zvezde izvan Zodijaka koje izlaze i zalaze u istom
trenutku, sa nekoliko razmaka od po io° od svakog znaka. Kako je od davnina bilo samo četrdeset osam
nebeskih figura ili sazvežđa, od kojih su dvanaest činili Zodijak, znači da je van Zodijaka bilo trideset
šest asterizma (zvezdica), paranatelona nekolicini od trideset šest Dekana. Na primer, kada Jarac zalazi,
Sirijus i Prosion, ili Veliki i Mali Pas se dižu; oni su bili Paranateloni Jarca, iako su bili na velikoj
udaljenosti na nebu od njega. Uzdizanje Raka je bilo poznato zbog zalaska Korone Borealis i uzdizanja
Velikog i Malog Psa, njegova tri paranatelona.

Izlasci i zalasci Zvezda se uvek pominju zbog veze sa Suncem. U toj povezanosti postoje tri vrste,
kosmička, akronička i helička, koje je važno da razlikuju oni koji žele da razumeju ta drevna učenja.

Kada bilo koja Zvezda izlazi ili zalazi, pod istim stepenom istog znaka Zodijaka koji tada zauzi-ma
Sunce, ona tada izlazi i zalazi simultano sa Suncem i to se naziva kosmičko izlaženje ili zalazak. Ali,
zvezda koja tako izlazi, ne može se nikada videti, zbog svetla koje je ispred nje, a Sunce je ostavlja iza
sebe. Zato je neophodno, da bi se znalo mesto u Zodijaku, posmatrati zvezde koje izlaze tik pre, ili zalaze
tik posle Sunca.

Za zvezdu koja je na Istoku kada započinje noć, i na Zapadu kada se noć završava, kaže se da izlazi i
zalazi ahronično. Zvezda koje se ovako uzdiže ili zalazi je u opoziciji Suncu, izlazi na kraju večernjeg
sumraka i zalazi u jutarnjem osvitu; to se događa svakoj Zvezdi samo jednom godišnje, jer Sunce ide sa
Zapada prema Istoku, u odnosu na Zvezde, po jedan stepen dnevno.

Kada se neka Zvezda uzdiže ujutro sa završetkom noći, ili kada zalazi kada noć započinje, kaže se da
izlazi i zalazi helikalno, jer se čini da je Sunce (Helios) dodiruje svojom svetlom atmos-ferom. Zvezda se
tako ponovo pojavljuje nakon nestanka (često i po nekoliko meseci), i od tada ona izlazi jedan sat ranije

svakog dana, postepeno se pomaljajući iza Sunčanih zraka, i tek posle tri meseca, ona prethodi Suncu za
šest sati i izlazi u ponoć. Zvezda zalazi helikalno kada više nije vidljiva iznad zapadnog horizonta, nakon
sunčevog zalaska, i dan nastaje kada one prestaju da budu vidljive, dok zalaze na Zapadu. One su
nevidljive, sve dok Sunce ne ode toliko daleko prema Istoku da ih ne zasenjuje svojom svetlošću; i tada
se one ponovo pojavljuju, ali na Istoku, oko sat i po pre izlaska Sunca, i to je njihov helikalni izlazak. U
tom intervalu događaju se kosmički izlazak i zalazak.

Pored odnosa konstelacija i njihovih paranatelona s kućama i mestima egzaltacije Planeta, i s nji-hovim
mestima u pripadajućim Znacima i Dekanima, Zvezde su trebale da stvaraju drugačije efekte, u skladu s
tim kako izlaze ili zalaze, i shodno tome, kako su to radile kosmički, ahronički ili helikal-no; i, takođe,
shodno različitim godišnjim dobima u kojima su se te pojave događale; ove razlike su pažljivo označene
na starim Kalendarima, i mnoge stvari u drevnim alegorijama se odnose na njih.

Sledeća, i najvažnija podela Zvezda je na dobre i loše, blagotvorne i zloćudne. Kod Persijanaca, ove
prve iz Zodijačkih Sazvežđa su bile od Ovna do Device, uključujući i nju; a potonje, od Vage do

Ribe, uključujući i nju. Odatle su nastali dobri Anđeli i Duhovi i zli Anđeli i Devsovi, Zli Duhovi,