Page 493 - Albert Pike - Moral i Dogma

neoplatonista, ritualne magije, egipatskih hijeroglifa, ili u bilo kojoj kombinaciji navedenih. Sledbenici
su bili Điordano Bruno, John Dee i Robert Fludd. Izvor: Euroword Dictionary, elektron-sko izdanje.

47

Konfučije (K’ung-Fu-tze, 551-479 p.n.e, rođen je tokom zime), Veliki kineski mudrac, bio je kineski
učitelj, politi-čar, filosof u periodu Proleće - )esen Kineske istorije. Filosofija Konfučija naglašava
pojedinačnu i vladarsku moralnost, korektnost društvenih odnosa, pravdu i otvorenost. Njegovi sledbenici
su se uspešno nosili s brojnim drugim školama u eri Stotinu Škola Misli, ali su pred Legalistima tokom
Kjuin (Qin) Dinastije izgubili primat. Posle pobede Hana nad Chuafterom, Konfučijanska misao je dobila
zvaničnu dozvolu za dalji razvoj u sistem koji je poznat kao Konfučijanizam. Mencius, jedan od njegovih
najboljih učenika, kaže da se Konfučije pojavio u krizi nacionalne istorije. Svetje, kaže on, po-srnuo i
upao u truljenje, a pravi principi su nestali. Deformisani putevi i ugnjetavanje bili su široko
rasprostranjeni. Ministri su ubijali svoje vladare, a sinovi njihove očeve. Konfučijaje uplašilo ono štoje
video i latio seposla reformacije. Njegovih vernih učenikaje bilo više od^ooo, a među njimaje bilo

između 70 i 80 onih kojeje on opisao kao mislioce izuzetnih sposobnosti. On je izmislio zlatno pravilo,
kroz izučavanje ponašanja ljudi i njihove mentalne konstrukcije. Više puta ga je ponavljao: Ono što ne
želiš da rade tebi, ti ne radi drugima. Izvor: Encyclopedia Britannica; Ed. XI; 1911; Vol. VI; str 907-912.

48

Postoje brojne definicije pojma Politeizam. Ovde su date dve, jedna vrlo kratka i jasna, nešto starija, i
druga novija i duža: Ad. 1.) Politeizam (Gr., polys, mnogo; theos, bog), verovanje i, posledično,
obožavanje mnoštva bogova, kao što su religije drevnih Asiraca, Vavilonaca, Indusa, itd.; takođe,
personifikacije prirodnih sila ili pojava u mitologiji Grčke i Rima. Izvor: Windle, Religions Past and
Present;i927. str.201.; i Ad. 2.)... pojam označava prihvatanje i obožavanje mnoštva bogo-va, suprotno
monoteizmu, koji je verovanje u jednog boga. Ovaj potonji koncept teološke apologete i kulturološki
evoluci-onisti iz XIX veka smatraju za viši oblik vere koju potiskuju savremeni naučni ateisti. Da bi se
razumeo politeizam, mora se shvatiti da osnovna komponenta teizma, znači verovanje u „bogove”, kao
drugačije tipove moći ili natprirodnih bića (duhova, duhova predaka). Nažalost, razmatranje politeizma
ne može da ignoriše smisao i značenje koje su Grci posebno imali za reč theos jer, to je grčki izraz koji je
imao uticaj na većinu zapadnih razmatranja u ovoj temi. Jasno je da japanski kami (čiji je broj, po Šinto
predanju, 800,000) i grčki theos nisu u potpunosti isti; ipak, u ovom tekstu, uz rizik da upadne-mo u
preterano uprošćavanje, držaćemo se standardne Zapadne upotrebe. Istorijske ili pre pseudo-istorijske

teorije koje se odnose na poreklo politeizma, su bile veoma bliske stavovima evolucionista koje
karakteriše rani Religionswissenschaft. Primitivno čovečanstvo je bilo svesno svoje zavisnosti od
mnoštva moći koje su često shvatane kao pojedinačna nema-terijalna (duhovna) bića—na primer, duhovi
preminulih ljudi, posebno predaka — ili kao natprirodne celine. Jedan od mnogih oblika upravljanja
ovim svetom duhova je bio šamanizam, nivo prvobitnih verovanja i ritualna izvođenja koja su nazvana
polidemonizmom. Ponekad su se mnogo važnije ličnosti pojavljivale u tim sistemima, posebno u vezi s
poreklom i počecima svih stvari (prvi preci, narodni heroji, začetnici bogova), ali takve ličnosti nisu
uvek bile centralne u stvarnom životu kultova zajednica. Čak su i začetnici bogova pomerali sebe ka
višim nebesima, i ostajali neaktivni. Iako više nije opšteprihvaćen, taj stav je iznet ovde jer su ga
istovremeno naučnici smatrali vrstom religioznog razvoja, s poslednjom i konačnom fazom u monoteizmu.
Prema tom shvatanju animizam i polidemonizam postaju politeizam, i ovaj poslednji izrasta (kako i zašto,
čini se da niko ne zna) u monoteizam. Suprotan stav je poznat kao Ur-Monoteistička škola (okupljena oko
Wilhelma Schmidta i takozvane Bečke Škole koja je branila i Kulturkreiselehre) tvrdi da je monoteizam

bio prvobitna vera čovečanstva i da su polidemonizam i politeizam razvijeni kao ljudska degeneracija iz