Page 608 - Albert Pike - Moral i Dogma

pojma. Nemoguće je odvojiti ili posebno analizirati Tarot i Drvo

Života. To je u stvari jedan sistem. Nemoguće je spoznavati jedno bez drugog. Kao kost i meso. Možemo
se reći da je Tarot sredstvo izražavanja Kabale. To nisu jednostavna znanja i zato je Tarot uglavnom
upotrebljavan kao sredstvo za proroštvo. Tarot ima 78 karata koje su podeljene na veliku arkanu - aduti -
(od 22) i manja arkana s 56 karata sa znakovima kao u običnim kartama. Tarot karte su nastale prvo u
Italiji u XIV veku. Pristalice Tarota smatraju da ne postoji bolji način da se vizuelno izraze Staze
Mudrosti iz Sefer Yetzirah, odnosno staze na Drvetu Života, kao i sefirotski nivoi. Pošto postoji mnogo
različitih dizajna Tarota, većina od njih nije toliko kvalitetna da svu tu simboliku, recimo nekog
sefirotskog nivoa, verno izrazi. Izvor: Ibid.

11

Oedipus-Edip (znači natečeno stopalo) je mitski grčki kralj Tebe. On je tragični heroj u Grčkoj
mitologiji, Edip je ispunio proroštvo koje je reklo da će on ubiti svog oca i time doneti nesreću svom
narodu i porodici i oženiti se svojom majkom. Storija o Edipu je tema Sofoklove tragedije Kralj Edip,
koja je nastala posle Edip at Colonus i Antigone. Zajedno, ove drame čine Sofoklove tri Tebanske drame.
Edip predstavlja dve trajne teme grčkog mita i drame: pokvarenost prirode čovečanstva i ulogu pojedinca
u sudbini u tegobnom univerzumu. Izvor: Dictionary or Greek and Roman Biography and Mythology.

William Smith, Boston; 1870; vol. III; str. 16-18.

12

Hypatia iz Aleksandrije (Grkinja: Ynajia; oko 370-415 n. e.) bila je drevni grčki filosof koja je
predavala matematiku, astronomiju i astrologiju. Živela je u Aleksandriji u helenističkom Egiptu tokom
gušenja paganizma od Rimske Imperije. Ona postaje slavna tek pošto ju je ubila hrišćanska rulja. Ćerka
Theona, koji je nju obrazovao u filosofiji i matematici, napravila je takav napredak da je vodila
Neoplatonijsku Školu Plotinusa, čiji je sistem unapredila i širila. Bila je lepa, graciozna i skromna. Bila
je ubijana od predstavnika lažnog. Synesius je nju mnogo cenio, a Suidas kaže da je bila udata za
Isidorusa. Sokrat kaže da je ubijena 415. Izvor: Dictionary ofGreek and Roman Biography and
Mythology, vol. II.; William Smith, 1867; str. 537.

13

Roman de la Rose, jedna od najpopularnijih francuskih poema kasnijeg Srednjeg veka. Uobličena je po
Ovidijevoj Ars amatoria (I vek p.n.e., Art of Love), poema ima preko 21.000 redova stiha u osmercu i
dvostihu, preživeo je u preko 300 manuskripta. Malo se zna o autoru prvih 4.058 redova, osim imena
Guillaume de Lorris i po tome da je rođen u Lorrisu, seocetu blizu Orleansa. Guillaumov deo je napisan
oko 1225-30. i to je prelepa alegorija sna s udvaranjem devici, simbo-lizovanoj s pupoljkom, u bašti koja
predstavlja dvorsko društvo. Izvor: Encyclopedia Britannica; El. Ed. 2006. Ovo umet-ničko delo, je
prelepa prezentacija ljubavi i filosofije trubadura. U snu ljubavnik posećuje vrt u koji mu dozvoljava

pristup Dokolica. U vrtu on nalazi Zadovoljstvo, Uzbuđenje, Kupidon (bog ljubavi) i druge ličnosti, i
kasnije Ruža. Dobrodošlica mu daje dozvolu da poljubi Ružu, ali ga u tome sprečavaju Opasnost, Stid,
Skandal i posebno Ljubomora, koja zagra-đuje Ružu i baca u tamnicu Dobrodošlicu, ostavljajući
Ljubavnika nesrećnog. Priču, koju pisac nije dovršio, završava sa 19.000 stihova Jean de Meun, koji
omogućuje Zaljubljenom da se domogne Ruže, ali tek posle mnogo napora i rasprave s Razumom,
Prijateljom, Prirodom i Duhovima. U drugom delu storija je potpuno posvećena prikazivanju autorovog
enci-klopedijskog znanja, za piktoreskne i poetske digresije i žestoku satiru safabliaux (kratka komedija
srednjeg veka u stihu) protiv upotrebe sile prema ženama, protiv narodnog sujeverja i protiv celibata