Page 632 - Albert Pike - Moral i Dogma

kao i prve tri, svaka je postojala nezavisno, ne potpomognute druženjem, koje je bilo uzrok njihovog
umiranja i razbijanja.

Među njima tada nije postojala ljubav, več samo udvostručeni Strah. Mudrost, na primer, nije strahovala
da se neće ponovo uzdići ka svom Izvoru u Ketheru i, isto tako, da će se spustiti u Binah. Zbog toga nije
bilo sjedinjavanja između bilo kog para, osim Hakemah i Binah, i ona nesavršena, sa suprotno okrenutim
licima. To je značenje izreke da je svet stvoren s Presudom koja je strah. Zato taj svet nije mogao da
opstane, Sedam Kraljeva je skinuto sa svojih tronova, sve dok mu atribut Saosećanja nije pridodat, i tada
je nastalo obnavljanje. Od tada nastaju Ljubav i Jedinstvo i šest delo-va su sjedinjeni u jednu ličnost, jer
Ljubav je atribut Saosećanja ili Milosti.

Binah je stvorio Sedam Kraljeva, ne zaredom, već sve odjednom. Sedmi je Regnum, nazvan -kamenom,
kamenom temeljcem, jer su od njega građeni dvorovi tri niža sveta.

Prvih šest su bili razbijeni u paramparčad, a Regnum je bio smrvljen u bezobličnu masu, da ne bi zli
demoni, stvoreni od preostalih delića, dobili tela iz njih, jer, iz tih delića su nastajala tela i životna snaga
[Nephesch].

Iz delića razbijenih sudova nastala su sva Zla - presude, zamućene vode, nečistoće, Zmija, i Adam
Belial [Baal]. Ali, njihova interna svetlost se ponovo uzdigla u Binah, i zatim je ponovo tekla naniže u
23
svetove Briah i Yezirah da bi tamo ostavila tragove Sedam Numeracija. Varnice velikog Delovanja
razbijenih vaza spustile su se u četiri duhovna elementa - Vatru, Vazduh, Vodu i Zemlju - i iz njih u mrtve,
bilje, oživljeno, i pomenuta kraljevstva, su postala Duše.

Selekcijom pogodne svetlosti od nepogodne i razdvajanjem dobra od zla, Božanstvo je prvo vratilo
univerzalnost Sedam Kraljevstava Sveta Atziluth i posle njih u tri preostala Sveta.

Iako su u ovima bila oba, dobro i zlo, ipak to zlo još nije dovelo sebe u delovanje, pošto je preostala
Oštrina, mada umanjena. Neki njihov deo je bio neophodan da bi se sprečilo da se delići omotača
uzdignu. Oni su takođe preostali, jer je ta veza neophodna za generisanje. Ta neophodnost postojanja
Oštrine je misterija zadovoljstva i topline generativnog nagona i zbog toga postoji Ljubav između muža i

žene.

Da Božanstvo, kaže se u Uvodu, nije stvorilo svetove i zatim ih uništilo, tada ne bi moglo da postoji zlo u
svetu i sve bi moralo da bude dobro. Ne bi postojale nagrada i kazna u svetu. Ne bi postojale ni zasluge

za pravednost, jer se Dobro poznaje preko zla, ne bi postojala plodnost ili razm-nožavanje u svetu. Ako
bi sva svetovna čulna pohota bila okovana makar samo na tri dana na ulazu u veliki bezdan, jaje za jedan
od dana bi nedostajalo za bolesnika. U vremenu koje će doći, ono će biti nazvano Laban [p*7 - belo], jer
će biti izbeljeno od svoje nečistote, i vratiće se u carstvo Izraela, i oni će molili Gospoda da im da nagon
svetovne čulnosti, radi dobijanja dece.

Namera Boga, kada je On kreirao svet, bila je da Njegova bića prepoznaju Njegovo postojanje. Zato je
on kreirao zla, da bi im zadao bol onda kada oni učine greh, a Svetlost i Blagoslov, da nagradi ispravno.
Zato čovek obavezno ima slobodnu volju i izbor, jer i Dobro i Zlo postoje u Svetu.

I ovi kraljevi su umrli, kaže se u Komentaru, jer uslov ravnoteže još uvek nije postojao, nije po-stojao ni
Adam Kadmon, oblikovan kao muško i žensko (Postanje, Gl. 1:27). Oni nisu bili u kontaktu ni sa čim što
je bilo živo: nisu imali nikakve korene u Adam Kadmonu, nije bila ni Mudrost, koja je isticala iz Njega,