Page 637 - Albert Pike - Moral i Dogma

Filosofi su toliko visoko uvažavali Boga Kreatora, da su ga nazvali Prvobitnom Materijom, Prima
Materia, posebno zbog njegove efikasnosti i misterioznosti, i davali su mu mnoga druga imena i još
brojnije, različite opise, jer nisu znali kako da ga dovoljno hvale. Prima materia, materia prima ili prva
materija, je svuda prisutni početni materijal koji je neophodan za alhe-mijski Magnum Opus (ih Veliki
Rad) i kreaciju filosofskog kamena. To je praizvorna bezoblična osnova svih sličnih materija slična
haosu ili etheru. Ezoterični alhemisti opisujuprima materia poredeći je s konceptom anima mundi.
Konceptpriraa ma-teria je nekada pripisivan Aristotelu. Najraniji koreni nastanka ideje se mogu naći u
filosofiji Anaksagorasa. Prva materija je svuda prisutni početni materijal koji je neophodan za alhemijski

Magnum Opus i kreaciju filosofskog kamena. U užem smislu reći alhemija se definiše kao navodna
umetnost ili zanat, pretvaranje prostih metala u zlato i srebro. Koncept prima materia predstavlja suštinu
cele Alhemije. Alhemija je traganje za pretvaranjem prostih metala, kao što je olovo, u savršene
metale, kao što su zlato i srebro. Srce alhemije je, međutim,duhovno: način lične transformacije,
pročišćenje i savršenost za stanje produženog života ili besmrtnosti. Alhemiju su upražnjavali drevni
Egipćani, Grci, Arapi, Indusi i Kinezi. Zapadni i Istočni sistemi imaju zajedničke elemente, iako Zapadna
alhemija kasnije stavljala naglasak na fizičko pretvaranje metala. Egipćani su razvili osnove alhemije, na
prima materia, tj. da je svet kreiran sa božanskom silom iz haosa. Sve stvari se mogu svesti na
prvu materiju kroz solve et coagula, rastvaranjem i zgrušavanjem i njihovo pretvaranje u nešto što je
mnogo vrednije. To pretvaranje je ostvarivano kroz spajanje suprotnosti. Ceo hemijski proces bio je
zasnovan na pretpostavci da sve stvari u prirodi nastaju u svom najčistijem i najvišem obliku. Tako,
nesavršeni metali postaju zlato, sami po sebi. Alhemija samo ubrzava proces. Prema ranim alhemičarima,
sve stvari imaju hermafroditski sastav, iz dve supstance: sumpor, koji predstavlja dušu i vatren muški
princip, i živa, koja predstavlja duh i vodeni ženski princip. Kasniji evropski alhemičari su dodali treći
sastojak, so, koja odgovara telu. Proces pretvaranja uključuje izdvajanje ove tri suštine i rekombinuje ih u
različitim oblicima. Proces mora biti obavljen i usklađen s astrološkim predviđanjima. Izvori: 1. Hidden

Symbolism ofAlchemy and the OccultArts; Herbert Silberer; 2009. str. 124-152; i, Ad. 2. Encyclopedia
Britannica, Ed. XI; Vol 1; str. 519-523.

7

-Paracelsus (1493-1541), Švajcarac, alhemičar, lekar, astrolog i okultista. Promenio je svoje ime u titulu
ParaCelsus, što znači isti ili veći od, Celzijusa, koji je bio rimski enciklopedista u I veku i pisac rasprava
o medicini. Koliko je poznato, prvi je govorio o šestom čulu i, u XV veku je postavio osnove
magnetizma. Izvor: Ibid, str. Vol XIV; 306; 389);

- Nicholas Flamel (1330-1417), Francuz, bio je uspešan notar i prodavac knjiga koji je postao
alhemičar, prevazišao je svoju vremensku stvarnost. Legenda kaže da, pošto je zajedno sa svojom
suprugom Pernellom popio eliksir života, s njom je otišao da živi na rajskim ostrvima. (str: 391; 389.); i,

- Ramon Lulle (1232-1315), Španac, bio je katalanski pisac poreklom iz bogate porodice. Pisac,
filosof, alhemičar. Za njega se kaže da treba da bude uvršćen u red tri Magija. (str: 306; 440; 495.); Izvor:
Encyclopedia ofOccult Sciences, M. C. Poinsot; ed. 1939; Robert M. McBride Co.

8

Od, ili Odinska sila (takođe nazivana Od, Odyle, Ond, Odes, Odylic, Odyllic, ili Odems) je naziv koji je
dat sredinom osamnaestog veka hipotetičnoj životnoj energiji ili životnoj sili od Barona fon
Reichenbacha. Poreklo reči je vezano za ime skandinavskog boga Odina. Von Reichenbach je istraživao
način na koji ljudski nervni sistem može biti pobuđen različitim supstancama, i on je koncipirao