Page 636 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 636
postavljao na njega. Tada je ukrštena greda postavljena poprečno i uzdignuta na oko 3 metra od zemlje,
stopala su fiksirana klinovi-ma. Plutarch i Lucian su uvek prevodili reč stauros kao Krst. Čak i Latinska
reč crux znači samo lomača. Početno slovo X (chi) od XpiaTo<;, (Hrist) je nekada korišćeno za Njega, i
kasnije'je zamenjeno s T, (početno slovo za Paganskog boga Tammuza). U Rimu, na njega su stavljani
najgori kriminalci, robovi, lopovi, pobunjenici i kolovođe, a u provincijama, po slobodnom izboru,
guverneri su mučili čak i miroljubive rimske građane. Izvor: The Imperial Bible-Dictionary, Ed. Patrick
Fairbairn (London, 1874.) Vol. II, p. 376; i Ad. 2. U kosmogoniji Gnostika postoje dva različita sveta,
jedan je večiti svet s Bogom, koji je svet plerome, dok je drugi bio naš, fizički svet, s promenama i
vremenom. Oblik koji je potpuno neobičan za Valentijanski Gnosticizam je onaj Horosa (Limiter). Ime je
samo eho od Egipatskog Horusa. Neobičan zadatak Horusa je bio da razdvoji posrnule aeone iz gornjeg
sveta aeona. Istovremeno on postaje (prvo, moguće, u kasnijim Valentijanskim sistemima) neka vrsta
kreativne sile sveta koja u tom svojstvu pomaže u izgradnji jednog uređenog sveta iz Sophie i njenih
muka. On je takođe nazvan, vrlo interesantno, Stauros (krst), koji se često odnosi na izgled Stourosa. No,
ne smemo da ishitrimo u njegovom povezivanju s hrišćanskim obeležjem. Mišljenje da je stauros stariji
od Hrišćanstva, pokazuje da možda postoji u tome uticaj Platonovog učenja. Platon je ranije izneo stav da
je duša sveta otkrila sebe u obličju slova X (Chi); pod čime je on podrazu-mevao oblik koji je opisan na
nebu s presecima orbita sunca i planetarnih ekliptika. Kako su s tom dvostrukom orbitom sva kretanja
nebeskih moći određena, tako sva nastaju i sav život zavisi od njih, i time mi možemo da razumemo
izjavu da se duša sveta pokazuje u obliku jednog X, neobičnog krsta. Ta mistična granica između dva
sveta je bila stauros, sličan Krstu Raspeća. Kod Valentijanaca Krst takođe može da predstavlja čudesne
aeone od kojih zavisi poredak i život u svetu, i tako Horos-Stauros čini se ovde da je prvi spasitelj
Sophia od njenih muka, i onaj koji zapoveda kreaciju sveta koji sada započinje. Taj krst takođe
predstavlja spasenje kroz patnje i oproste kroz nesreću. Ovo objašnjenje za Horosa, pored toga, nije
samo puko naslu-ćivanje, već je jedna grana Valentinijanske škole, Markosijanaca, koji su odmah
objasnili ovaj oblik (Irenaeus i. 17,1). Prirodno je tada da je oblik HorOs-Stauros bio često, u novije
vreme, poistovećen s onim hrišćanskim Spasiteljem, i samo prelaženjem te granice duše mogu uči u
kraljevstvo večnog života. Izvor: Encyclopedia Britannica, Ed. XI; 1911; Vol. 27; str. 582-587.
4
Herrera, Abraham Kohen De (Alonso Nunez De Abraham Irira, takođe poznat kao Abraham Irira) (oko
1570 - oko 1635), bio je reiigiozni filosof i kabalista. Potomak Marrano porodice, verovatno rođen u
Portugalu i sin poslednjeg Glavnog rabina Kordobe u Španiji. Bio je učenik čuvenog kabaliste Isaac ben
Solomon Luria (ili rabin Jitzhak Loria), i autor je dve kabalističke knjige: Pneumatica Kabalistica i Porte
Coelorum. Izvor. Encyclopedia Judaica; sec. ed; MacMillan, Thompson-Gale; 2007; Vol. IX; str. 40.
5
Isaac (ben Solomon) Luria Aškenazi (1534-1572), široko poznat kao "ixn Ha'ART (sa značenjem Lav),
,
i
l
po inici-jalima pnJP 3~l m7Kn Ha'ARI Hakadosh [sveti ARI] ARIZaL, bio je rabin i jevrejski mistik, u
Safedu u regionu Galileje u Otomanskoj Palestini. Smatran je za oca savremene Kabale, a njegova učenja
se nazivaju Lurianiska Kabala. Njegov književni rad je bio izuzetno mali, (napisao je svega nekoliko
poema), ali njegova duhovna slava dovela ga je do duhovnog obožavanja i prihvatanja njegovog
autoriteta. Radovi njegovih učenika spajaju njegova usmena učenja i predavanja i preto-čena su u radove.
Svi Arijevi običaji su temeljno proučavani, mnogi su prihvaćeni, čak i oni koji su bili suprotni
postojećoj praksi. Izvor: Encyclopedia ]udaica\ sec. ed.; 2007, MacMillan, Thompson-Gale; Vol. XIII;
str. 262-267.
6
