Page 254 - Ilijada
P. 254

Homer: Ilijada



                              Okolo njih se bave ljekari  biljari i rane
                                                      3
                              Vidaju, a ti si eto, Ahileju, posto tvrdoglav!
          30                  Takova srdžba mene ne snašla, kakva je tvoja,
                              Nemili junače ti! potomcima koristit što ćeš,
                              Ako ne odvratiš smrt i ruglo od ahejske vojske?
                              Nije ti vitez Pelej, o čovječe okrutni, otac,
                              Nije ti Tetida mati, - već sjajno te rodilo more
          35                  I s njim visoke hridi, jer imaš neljupko srce!
                              Ako l' se kakova bojiš u duši proroštva božjeg,
                              Il' ti je gospođa majka dojavila od Zeusa štogod,
                              A ti pusti bar mene i vojsku mirmidonsku drugu
                              Meni deder pridruži, da svane danajskom rodu.
          40                  Svoje mi oružje na pleći daj, da se njime oružam,
                              Ne bi l' me držali Trojci za tebe i od boja ne bi l'
                              Prestali, ahejski ne bi l' odahnuli ubojni sini
                              Od ratne stiske, ma bio i malen od rata odah.
                              Mi ti umorni n'jesmo, i umorne od boja ljude
          45                  Lako bi odgnali k Troji od brodova i od čadora."
                                 Tako ga moljaše ludak veoma, jer samom je sebi
                              Imao hudu smrt izmoliti i crnu Keru!



                                B. Ahilej dopušta da se oslobodi oko. 48-100.


                                 Na nj se ozlovoljiv divni Ahilej brzonogi reče:
                              "Zeusov potomče ti, oj Patroklo, što si to reko?
          50                  Nit' me je briga za kakvo za proroštvo , da ga i znadem,
                                                                   4
                              Nit' mi je gospođa majka dojavila od Zeusa štogod,
                              Nego je strašna tuga u duši i u srcu meni,
                              Kada se jednakom sebi usuđuje otimat čovjek
                              I dar oduzet od onog, jačinom koji je bolji,
          55                  Tuga to mi je strašna, jer mnogo se namučih muka.
                              Djevojku, koju mi na dar izabraše ahejski sini,
                              Koju stekoh, na koplju razorivši obzidan tvrdo
                              Grad, - iz ruku mi nju Agamemnon je uzeo sebi,
                                                                             5
                              Silni Atrejev sin, ko prezrenu kakvu došljaku.
          60                  Nego pust'mo, pa nek se dogodilo! nije moguće
                              Srditi se u duši neprestano. Doista mišljah,
                              Prije da neću se srdžbe okaniti, ratna dok poklič
                              Ne dođe do lađa mojih. Navuci na pleći svoje
                              Moje oružje slavno i u boj daj Mirmidonce,
          65                  Koji vojuju rado, izvedi, neka se bore,

               3  28. "ljekari"; vidi 13. pjev., st. 213.
               4  50. "proroštvo", koje bi se ticalo sadašnje nevolje ahejske; proroštvo o sudbini samoga sebe poznato
               je Ahileju; vidi u 9. pjev., st. 410-416.
               5  57-58. vidi 2. pjev., st. 690-693.


                                                                                                       254
   249   250   251   252   253   254   255   256   257   258   259