Page 115 - Odiseja
P. 115

Homer: Odiseja



                                        7. V. doživljaj: Lestrigonci. 77—132.

                                    Otud otplovismo dalje, al' u srcu žalosni bjesmo.
                                 I već mi momčad stane od veslanja teškoga slabit.
                                 Mi se mučasmo zalud, kad pȍmoći niotkud ne bi.
             80                  Šest smo brodili dana i noći, à sēdmī danak
                                 Dođemo u strmi grad lestrìgōnski, zvani Telèpil,
                                 U grad Lama junaka, gdje pastir što dogoni stado,
                                                                            5
                                 Onog, što izgoni, zove, i ovaj se odzivlje onom;
                                 Tu bi ne spavajuć čovjek zaslužio dvostruku plaću,
             85                  Jednu goveda pasuć, a drȕgū preb'jele ovce,
                                                                     6
                                 Jer se staze dâna sa stazama dotiču noći.
                                 U slavnu uđemo tako u luku, okolo koje
                                 Sa obje strane se pruža bez prȅkīda strmena vrlet,
                                 Jedan premà drugōm tu je kamènjāk do kamenjáka,
             90                  Dò ušća dopiru samog, a ulaz u luku je t'jesan;
                                 U nju drugovi lađe na obadva uzvite kraja
                                 Uprave, pa ih onda u luci dùbokōj svežu
                                 Jednu do druge blizu; jer nikad se velik ni malen
                                 Tu val dizao nije, a voda bistra je bila;
             95                  A ja na samome kraju izvàna ustavih svoju
                                 Crnu lađu i užem o hrìdinu je privezah,
                                 Na gredoviti tad se vidíkovac popeh i stadoh.
                                 Nikakav volujski poso ni ljudski se vidio nije,
                                 Samo spazismo dim gdje se uvis penje od zemlje.
            100                  Drugove pošaljem neke, da otiđu razvidjet zemlju,
                                 Kakvi l' su ljudi tu, što hljebac jedu zemaljski;
                                 Druga odaberem dva i dodam im jošte glasníka.
                                 Iz lađe oni izìšāv zapútiše utrtim putem,
                                 Kuda su kola u grad sa bȑdīnā vozila drva.
            105                  Pred gradom naiđu oni na djevojku po vodu pošlu.
                                 Jaka je to Lestrigónca kći Antìfata bila;
                                 Na Artàkiju izvor ljepòtekī ona je sišla,
                                 Otkle su vodu svi iz čitava nosili grada.
                                 S njome se našavši oni progovore ì stanū pitat,
            110                  Tko je u tome kralj u narodu ì vlādā njime;
                                 Ona im pokaže odmah na očeve visoke dvore.
                                 Drugovi u kuću slavnu unìšāvši opaze ženu
                                 Veliku kao gorski vrhunac te se uzbòjē;
                                                                              7
                                 Žena iz skupštine odmah Antìfata slavnoga zovne,
            115                  Svojega muža, što njima jadòvitu zamisli propast.
                                 Odmah jednoga zgrabiv za ručak sebi ga spremi,
                                 À drugā dvojica skoče i k lađama bježeć dotrče.
                                 Ali Antìfat viku po gradu diže; i čujuć


                   5
                     82—83. Smisao je: ovčar koji se s paše vraća vrlo kasno dolazi kući upravo u času kad govedar već izlazi
                   na pašu.
                   6  86. tj. sama noć malo traje, u tom se bez sumnje očituje neko još dosta tamno i nejasno znanje o kratkim
                   noćima na dalekom sjeveru, a to su Grci doznali po svoj prilici od pomoraca Feničana.
                   7
                     114. Lestrigonci, iako su ljudožderi, ipak stoje na višem stupnju civilizacije od Kiklopa: žive u izgrađe-
                   nim kućama u gradu kojim upravlja kralj, a imaju i narodnu skupštinu.

                                                                                                       115
   110   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120