Page 136 - Odiseja
P. 136

Homer: Odiseja



                          12. VII. doživljaj: U mrtvačkom svijetu (nastavak). 385—626.



                                              A. Agamemnon. 385—466.


            385                     Časna Persefonéja kad duše žena raspŕša
                                 Nježnih ovamo jednu, a onamo drugu, tad duša
                                 Dođe žalosna sva Agamèmnona, Atreju sina;
                                 I drugi okolo njega na iskupu bjehu, što s njime
                                 Zajedno smrt su i udes u domu Egìstovu našli.
            390                  On me pòznade odmah, kad krvi se napije crne,
                                 Glasno plakaše on i bujne ronjaše suze
                                 I pruži obje ruke do mène želéći me primit;
                                 Ali ne bješe više u njega sile i snage,
                                 Kakova bijaše prije u udima njegovim gipkim.
            395                  Zaplačem, kada ga vidim, i duša me za njim zabòlī,
                                 Besjedu započnem s njim i krilate prozborim r'ječi:
                                 »»O Agamèmnone kralju, o Atrejev preslavni sine,
                                 Kakva je prebolna smrt i Kera savládala tebe?
                                 Je l' te u lâđama tvojim savládao možda Posìdōn
            400                  Digavši vjetrove silne, olúju digavši strašnu?
                                 Ili ti pȁkostiše dušmáni ljuti na suhu,
                                 Kad si goveda njima i ovce grabio krasne,
                                 Ili kad si se za grad, za žene borio gdjegod?««
                                    Tako mu rečem, a ôn mi ovako odgovori na to:
            405                  »»Zeusovo čedo, domìšljat Odiseju, sine Laèrtov,
                                 Nije u lâđama mojim savladao mene Posìdōn
                                 Digavši vjetrove strašne, olúju digavši strašnu,
                                 Niti mi pȁkostiše dušmani ljuti na suhu,
                                 Već mi je Egist smrt priredio ì zlu sudbìnu
            410                  Te me je u kuću pozvo, pa onda po gozbi sa ženom
                                 Smako proklètnicom mene, ko vola kad uz jasle kolju.
                                 Tako me prejadnom smrću umoriše, zatim drugare
                                 Klahu bez prȅkīda moje, bjelòzubē kako se svinje
                                 Kolju, kad u kući gdje bogataša mogućeg vrlo
            415                  Spremaju čast il' svadbu il' drukčiju veselu gozbu.
                                 Već si vidio krv i ubijstvo mnogih junaka,
                                 Koji su il' pojedìncē il' u bitki ubiti ljutoj,
                                 Ali bi jadalo srce veòma tvoje, da budeš
                                 Vidio, gdje uz krčage i stolove ležasmo pune,
            420                  U sobi tada, a krv se po podu pušila naša!
                                                                           14
                                 Čuo sam pretužni glas Kasàndrē, Prijama kćeri,
                                 Koju je Klitemnèstra ubijala, podmukla žena,
                                 Pokraj mene, a jâ sam na maču umiro veće;
                                 Padajuć ruke dignem, al' spustim ih, i kuja ona
            425                  Odvrati se od mène i ne htjede, kad već k Aídu
                                 Iđah, stisnut mi oči i usta k tome zatvorit.
                                 Tako pasjaluka nema i grdila goreg od žene,

                   14  421. Prijamovu kćer Kasandru dobio je Agamemnon od ratnog plijena kao počasni dar.

                                                                                                       136
   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141