Page 135 - Odiseja
P. 135
Homer: Odiseja
Zato ga nemojte brzo otpremit i nemojte krnjit
340 Darove njemu, kad treba daróvā mu, à vama leži
Po volji bògōvā vječnih u dvorima veliko blago.«
Još im progovori riječ starina vitez Ehènēj,
Koji je stariji od svih Feáčānā bio, te reče:
»O Feáčani mili, po mísli govori našoj
345 I pravo kraljica mudra, pokor'te se njezinoj r'ječi.
Al' tu Alkìnoje ima govoriti, ima i činit.«
Njemu odgovori na to Alkìnoje ì reknē ovo:
»Ta će se riječ tako izvršiti, ako još živim
Među veslòradīm ja Feácima ì vlādām njima!
350 A gost ako i želi povratit se, neka se strpi
I neka počeka ovdje još do sutra, ȉ dār će čitav
Dobiti on od mène. Muškarcima valja opremit
Njega, a najvećma meni, jer jâ sam u narodu vladar.«
Odgovarajuć njemu Odisej dosjetljivi reče:
355 »Silni Alkìnoje kralju, med ljudima odlični svima,
Da mi velíte, da ovdje i godinu ostanem dana,
Da mi spremate spremu i darove dajete sjajne,
Htio bih poslušat vâs, jer mnogo bolje bi bilo,
Da se punije ruke u očinsku povratim zemlju;
360 Onda med ljudima ja bih ugledniji, draži bih bio,
Kad bi vidjeli mene, na Itaku kako se vratih.«
Njemu odgovori na to Alkinoje ì reknē ovo:
»Motreći evo tebe, Odiseju, mi ne držímo,
Da si lukavac ti i prevàrljiv, kakvih je mnogo
365 Rasuto ljudi po sv'jetu, i zemlja hrani ih crna,
Koji izmišljaju laži, te ne bi ih nitko raspòznō.
Ali su besjede mile u tèbe, srce valjáno
Jeste u tèbe, i svȅ si ko pjevač umjetni reko.
Kakve su trpjeli jade Argejci, kakve si i sam.
370 Nego mi sada kazuj i reci mi istinu pravu:
Jesi li vidio kog od bogolikih drúgā, što s tobom
Pođoše pod grad Ilij, i udes stiže ih ondje?
A noć je vrlo duga i bez mjere sada, i jošte
Spavati nije vrijeme u dvorma, već kazuj čudesa.
375 Ja bih čekati mogo do zore divne, kazivat
Ako je tebi volja u dvòrani nevolje svoje.«
Odgovarajuć njemu Odisej dosjetljivi reče:
»Silni Alkinoje kralju, med ljudima odlični svima,
Ima se kada govorit, a ima se kada i spavat.
380 Nego ako baš želiš, da govorim dalje, ne mogu
Ja ti odbiti želje, i pričat ću tužnije zgode,
Što ih drugovi moji pretrpješe, koji su zdravi
Iz boja trojanskog plačnog izìšli, al' propali potom,
Kada se vratiše kući, po odredbi opake žene.
135