Page 138 - Odiseja

Homer: Odiseja

470 Iza nezázornōga Ahìleja Danajac prvi.
Duša unuka brzog Eákova mene prepòznā,
Stane je jauk, i ove progovori krilate r'ječi:
»»Zeusovo čedo, domìšljat Odiseju,'sine Laèrtov,
Drzniče, kakvo ćeš veće u duši još zamislit djelo?
475 Kako se usudi doći k Aídu, gdjeno mrtvaci
Stanuju u nesvijèsti, tek utvare pokojnih ljudi?««
Tako mi reče, a jâ mu ovako odgovorim na to:
»»Ahejče jakošću prvi, Ahìleju, Pelejev sine,
Dođoh od nevolje amo k Tirèsiji, ne bi l' mi reko,
480 Kako bih mogo na svoju gredovitu Itaku doći,
Jer se Ahejskoj još ne približih ì još na svoju
Zemlju ne stupih, već trpim te trpim; a blaženstvom tebi
Slična niti je bilo nit' bit će čovjeka ikad.
Jer u životu dok bješe, ko boga čašćasmo tebe
485 Svi mi Argejci, a sada mogúćan ovdje si vlastelj
Među mrtvacima ti, ni mrtav se ne možeš tužit.««
Tako mu rečem ja, a ôn mi odgovori na to:
»»Nemoj, Odiseju dični, što umrijeh, tješiti mene;
Jer bih volio biti i tèžāk i služiti drugom,
490 Koji svojega nema imutka te òd mala živi,
Negol' mrtvacima vladat, sa zemlje štono ih nesta!
Al' mi o ponosnom sinu o mojemu kažide r'ječcu,
Da li je pošao u boj prednjačiti, da li mi nije?
Reci mi, ako si što o nezázornōm Peleju čuo,
495 Da li ga časte još Mirmidonci njegovi mnogi,
Ili ga vr'jeđaju ljudi po Heladi, po Ftiji veće,
Pošto je starost ruke i noge osvojila njemu?
Jer ja da sam mu branič pod sunčevim zrakama takav,
Kakav sam bio ono pod Trojom širokom nekad
500 Braneć Argejce i narod ubijajuć prehrabri tamo,
Takav i za malo samo u očinsku kuću da dođem,
Krutim rukama svojim i snagom strašan bih bio
17
Mnogima, koji mu čast odùzimljū, vr'jeđaju njega.««
Tako mi reče, a jâ mu ovako odgovorim na to:
505 »»Ništa o Peleju ocu nezázornōm tvojemu ne čuh,
Ali o sinu tvom Neoptòlemu milome tebi
C'jelu ću, kako mi veliš, pripòvjedit istinu sada.
U jednakòbokōj lađi u koritastoj sa Skira
Otoka med nazuvčáre Ahejce njega dovedoh.
510 Kad smo okolo Troje junaci vijećali svi mi,
On je govorio prvi i vazda je zborio zgodno;
Samo sam nadgovárō ga jâ i bogoliki Nestor.
A kad oružjem boj na trojanskom bijasmo polju,
Nije u vrevi ljudi zaostajo, a ni u mnoštvu,
515 Nego je trčo pred svima; ustupao nikome nije
Srcem, već mnoge junake u borbi strašno je klao.
Svega ti ne bih nikad izbrojio niti iskazo,
Kolik je narod on poubijao braneć Argejce,

17 503. Neoptolem je sin Ahileja i Deidamije, kćeri kralja Likomeda s otoka Skira.

138