Page 167 - Odiseja
P. 167
Homer: Odiseja
Sjedne naprema njemu i ponudi njega veléći:
80 »Jedi praščiće, goste, što sluga može ti dati,
Jerbo pitane krmke izjedaju prosci ne mareć
Ništa za božju kazan u duši, ne žale ništa.
Ali blaženi bozi ne trpe nasilja ljutog,
Nego poštuju pravdu i ljudska poštena djela.
85 Ima na zemlji ljutih dušmánā, koji na tuđu
Zemlju udarat znadu, i plijena daje im Zeus-bog,
Te se sa bròdovima sa punim vraćaju kući.
AF strah od kazni božje i u srce ulazi njihno.
Prosci valjada nešto po glasu doznaše božjem,
90 Da je umr'o onaj, pošteno kada ne žele
Kraljicu prosit ni kući otići, nego u miru
Ob'jesno troše tuđi imutak ništa ne štedeć.
Jerbo koliko dánā i nòćī u boga ima,
Oni klanice kolju, ne jednu il' dvije samo,
95 Crpaju žarkasto vino i piju u svojoj ob'jesti.
4
Onaj je imao golem imutak, kolìkō ga nije
Imao junak ni jedan ni nȁ kopnu crnome igdje
Ni na Itaci samoj. Ni dvadeset zajedno ljudi
Tòlikōg nemaju blaga; a sȁd ću sve ti izbrojit.
100 Dvanaest goveđih stada na suhu, tolìkō ovaca,
A tolìkō i svinja i kozjih rasutih stada
Pasu njemu tuđinci i njegovi vlastiti ljudi.
Ovdje na òtoku pak na kràju samom jedanest
Pase kozjih stada; čuvari su čestiti ljudi,
105 Koji proscima gone iz svojega svakoji stada
Svedni najboljeg jarca od sviju pitanih koza.
A ja ove pazim i čuvam krmke, od kojih
Najboljeg svaki dan izaberem i njima šaljem.«
Reče; Odisej je mučo i meso sa slašću jeo
110 I pio požudno vino, a proscima snovao b'jedu.
6. Razgovor Odisejev s Eumejem. 111—408.
A. Eumej ne vjeruje da mu je gospodar u životu. 111—147.
A kad se najede već i jelom srce kad smiri,
Punu čašu mu vina podádē Eumej, iz koje
Pijaše sam, a Odisej s veseljem uzme od njèga.
Besjedu započne s njim i krilate prozbori r'ječi:
115 »Tko te je, prijatelju, imanjem kupio svojim?
Tko je toliko bogat i moguć, kako mi veliš?
Umro je, veliš, on Atrídove poradi časti.
Reci ga, ne bi l' ga ja iz rijèčī poznao tvojih?
Zeus-bog znade, a znadu i ostali besmrtni bozi,
4 96. To je dakle razlog da Odisejevo blago unatoč rasipnosti prosaca oš nije posve iscrpeno.
167
