Page 170 - Odiseja

Homer: Odiseja

Ali u dom Aídov i njega smrtne su Kere
Odn'jele već, a tad imutak prehrabri sinci
Med sobom razd'jele sav nad njime ždrȅbove baciv.
210 Meni oni dijelak premàlen i kuću daše.
Onda sebi ženu dovedoh od imućnih ljudi
Radi valjanosti svoje, jer ne bijah nikada rđa,
A ni povukuša ratna, a sada ti stojim bez svega.
Ako me pogledaš dobro, u mèni ćeš poznati jošte
7
215 Slamčicu samo, jer mene pritiskuje nȅvōljā sila.
Ares dao je bog i Atena dala je meni
Smjelost da lomim rede junákā, i razređivo
Kad sam u zásjedi prve junake dušmánima propast
Spremajuć, smrt mi nikad pred junačkom ne bješe dušom,
220 Nego bih jùrišēć prvi od svíjū ubíjao kopljem
Onoga od dušmánā, uteći tko mi ne mòže.
Takav sam bio u boju, a tȅžēnje ne bješe meni
Milo ni kućni rad, što čestitu odgaja djecu,
Nego mi vazdà drage veslačice bijahu lađe,
225 Ì rat i kòplja glatka i strȉjele mȉle mi bjȅhu,
Same strahote bojne, što ljudma su drugima grozne,
Meni pak bijahu mile, jer bog mi ih u dušu stavi;
Jednim poslom se jedan, a drugim zabavlja drugi!
Prije negoli odu pod Troju ahejski sini,
230 Devetput vodih junake, brzòplōvke devetput lađe
Vodih u svijet tuđi i plijena mnogo zadobih,
Otud bih izabro sebi obìlato ì mnogo drugo
Dobio ždr'jebom, te kuća obogati naskoro meni.
Tako u Kreti silan i poštovan postanem čovjek.
235 À kad nam Zeus gromòglasnī rat strahòvitī onaj
Odredi, koji mnogim junacima koljena pobi,
Tad Idomèneja slavnog i mene odredi narod,
K Iliju vojsku da vodit imámo, a nismo se mogli
Opr'jet, jer prigovor teško podnosit bi narodni bilo.
240 Devet godina tamo vojevasmo ahejski sini,
A kad Prijamov grad razorismo desetog ljeta,
Òdjedrismo, a neko božanstvo rasu Ahejce.
Tada premudri Zeus jadníku odluči meni
Velike jade, jer mogoh tek jedan se mjesec vesèlit
245 Svojem imanju i djeci i ženi vjerenoj svojoj.
Poslije nagna me srce, s bogolikim druzima svojim
Lađe da opremim brze i s njima do Egipta brodim.
Devet opremih lađa, i momčad se sakupi brzo.
Šest se gošćahu dana izàtoga drugovi mili,
250 A ja klanica mnogo odredih i dȁh, nek se vječnim
Žrtvuju bogovima, i društvu gozbe nek bude.
Sedmi odbrodismo dan od Krete, široke zemlje,
Brodismo lako tad ko niz struju, jer nam je oštri

7
214—215. Smisao je ovaj: Na prividno ostarjelu Odiseju nalaze se još samo ostaci prijašnje ljepote i sna-
ge, ali se i po njima može raspoznati nekadašnje njegovo stanje, kao što se po slamci može prosuditi kakav
je nekoć plod nosila.

170