Page 2 - Albert Camus - Stranac

ALBERT KAMI - STRANAC

PRVI DEO

I

Majka mi je danas umrla. A možda i juče, ne znam. Primio sam telegram iz

doma staraca: »Majka umrla. Sahrana sutra. S osobitim poštovanjem.«

Meñutim, to ništa ne znači. Možda je to bilo i juče.

Dom staraca nalazi se u Marengu, osamdeset kilometara od Alžira. Poći ću

autobusom u dva sata i stići u toku popodneva. Tako ću moći da čuvam

pokojnicu, a vratiću se sutradan uveče. Zamolio sam gazdu da mi da dva dana

odsustva, što mi u ovakvom slučaju nije mogao odbiti. Pa ipak, on nije bio

zadovoljan, iako sam mu rekao: »Nije moja krivica.« Ništa mi nije odgovorio.

Pomislih da nije trebalo da mu to kažem. Uostalom, nisam imao zašta da mu se

izvinjavam. U stvari, trebalo je da mi izrazi saučešće. Verovatno će to učiniti

prekosutra kad budem u žalosti. Za sada mi se čini kao da mi majka nije umrla.

Posle sahrane, naprotiv, biće to gotova stvar i sve će dobiti zvaničniji izgled.

Pošao sam autobusom u dva sata. Bilo je vrlo toplo. Ručao sam, po običaju, u

restoranu kod Selesta. Svi su me mnogo žalili, a Selest mi reče: »Majka je

jedna.« Kad poñoh, ispratiše me do vrata. Bio sam malo zbunjen, jer je trebalo

da odem do Emanuela i od njega uzajmim crnu kravatu i traku za rukav. Njemu

je pre nekoliko meseci umro ujak.

Trčao sam da na vreme stignem na autobus. Od te žurbe i trčanja, kao i od

truckanja u kolima, mirisa benzina i bleštavog treperenja puta i neba, od svega

toga sam zadremao. Prospavao sam skoro čitavu vožnju. Kad sam se probudio,