Page 3 - Albert Camus - Stranac

bio sam naslonjen uz nekog vojnika koji mi se smeškao i koji me upita dolazim

li izdaleka. Rekoh »da«, da ne bih više razgovarao.

Dom staraca nalazi se dva kilometra od sela. Taj put prešao sam pešice. Hteo

sam odmah da vidim majku. Ali vratar mi reče da treba da se vidim s

upravnikom. Pošto je bio zauzet, malo sam pričekao. Za sve to vreme vratar je

govorio, a potom sam video upravnika: primio me je u svojoj kancelariji. Bio je

to starčić s Legijom časti. Pogleda me svojim svetlim očima. Potom mi steže

ruku i zadrža je tako dugo da upravo nisam znao kako da je povučem. Pogleda u

dosije i reče: »Gospoña Merso došla je ovamo pre tri godine. Bili ste joj jedini

oslonac.« Pomislih da mi nešto prebacuje i počeh da mu objašnjavam. On me

prekide: »Ne treba, drago dete, da se pravdate. Pročitao sam dosije vaše majke.

Vi niste mogli da podmirite sve njene potrebe. Bila joj je potrebna negovateljica.

Vaša zarada je mala. I sve u svemu, ovde je bila srećnija.« Rekoh: »Tako je,

gospodine upravniče.« On dodade: »Znate, ovde je imala prijatelje, svoje

vršnjake. Njih je, kao i nju, interesovala samo prošlost. Vi ste mladi i mora da

joj je s vama bilo dosadno.«

To je bila istina. Kad je bila kod kuće, majci je vreme prolazilo u tom da me

ćutke prati očima. Prvih dana svog boravka u domu često je plakala. To je bilo

iz navike. Nekoliko meseci kasnije, ona bi plakala da su je odveli iz doma. I to

opet po navici. To je bio, pored ostalog, jedan od razloga što poslednje godine

nisam tamo skoro ni odlazio. Sem toga, izgubio bih nedelju, ne računajući napor

da idem na autobus, kupujem karte i putujem dva sata.

Upravnik je i dalje govorio. Ali ja ga skoro nisam slušao. Zatim mi reče:

»Pretpostavljam da želite da vidite majku.« Ustadoh bez reči. On poñe ispred

mene ka vratima. Na stepenicama mi objasni: »Preneli smo je u našu malu
mrtvačnicu. Da se ostali ne uzbuñuju. Uvek kad neki pansioner umre, ostali su

dva do tri dana uznemireni. To otežava službu.« Prošli smo kroz dvorište u
kome je bilo mnogo staraca koji su ćeretali. Dok smo prolazili, oni su ućutali.