Page 7 - Albert Camus - Stranac

Malo potom jedna žena zaplaka. Nalazila se u drugom redu, zaklonjena jednom

od svojih drugarica, pa sam je slabo video. Plakala je jecajući neprestano: činilo

mi se kao da nikad neće prestati. Ostali, kao da je nisu čuli. Bili su zgureni, setni

i tihi. Gledali su u sanduk, ili u svoj štap, ili bilo u šta, ali gledali su samo u to.

Žena je stalno plakala. Bio sam vrlo iznenañen, jer je nisam poznavao. Poželeo

sam da je više ne čujem. Pa ipak, nisam imao smelosti da joj to kažem. Vratar se

nagnu prema njoj i nešto joj reče, ali ona odmahnu glavom mrmljajući i produži

da plače. Vratar preñe tada na moju stranu. Sede pored mene. Ne gledajući me,

posle dužeg vremena saopšti mi: »Bila je vrlo odana vašoj gospoñi majci. Kaže

da joj je ona bila jedina prijateljica i da sada nema nikoga.«

Ostali smo tako dosta dugo. Uzdasi i jecaji one žene postajali su sve reñi.

Mnogo je šmrkala. Najzad ućuta. Nije mi se više spavalo, ali sam bio umoran i

bolelo me u krstima. Ćutanje svih ovih ljudi sad mi je teško padalo. S vremena

na vreme čuo sam neki neobičan šum i nisam mogao da shvatim šta bi to moglo

biti. Posle dužeg vremena otkrio sam da neki od staraca sišu obraze iznutra i

otuda ovo čudno mljackanje. Oni to nisu primećivali, toliko su bili obuzeti

svojim mislima. Imao sam utisak da ova pokojnica koja je ležala izmeñu njih ne

znači ništa u njihovim očima. Meñutim, sada verujem da je to bio pogrešan

utisak.

Svi smo popili kafu kojom nas je poslužio vratar. Zatim se više ničega ne sećam.

Noć je prošla. Sećam se da sam za trenutak otvorio oči i spazio da su starci

spavali zbijeni jedan uz drugog, izuzev jednog koji me je, naslonivši bradu na

nadlanice ruku kojima je čvrsto držao štap, uporno posmatrao kao da je čekao da

se probudim. Zatim sam ponovo zaspao. Probudio sam se jer me je sve više

bolelo u krstima. Kroz šareni stakleni krov dan je počeo da prodire. Malo
kasnije jedan starac se probudio i mnogo je kašljao. Pljuvao je u veliku kockastu

maramicu i kao da se sa svakim ispljuvkom nešto u njemu otkidalo. Probudio je
i ostale, a vratar im reče da moraju da odu. Ustadoše. Od probdevene noći lica