Page 4 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

1.

Здепаста сива зграда од само тридесет четири спрата. Изнад главног улаза, речи:
ЛОНДОНСКИ ЦЕНТАР ЗА ИНКУБАТОРСКУ ПРОИЗВОДЊУ И СИСТЕМАТСКУ
ОБРАДУ, и, на рељефу у облику штита, гесло Светске Државе: ЗАЈЕДНИЦА,
ИСТОВЕТНОСТ, СТАБИЛНОСТ.
Огромна сала у приземљу била је окренута северу. Хладна уза све лето иза окана, уза
сву тропску топлоту саме сале, кроз прозоре је блештала оштра танка светлост, жудно
тражећи какав бледи облик академске најежене коже, али не налазећи ништа сем
лабораторијског стакла, никла и мутносјајног порцулана. Зима је одвраћала зимом. Радници
су били одевени у бело, а на рукама су имали рукавице бледе лешне боје. Светлост је била
смрзнута, хладна, сабласна. Једино је од жутих цеви микроскопа узимала нешто богате и
живе материје, и лежала дуж углачаних цилиндара као бутер, једна сочна трака за другом, у
дугој перспективи низ радне столове.

"А ово је", рече директор отварајући врата, "сала за оплођавање."
Погнуто над својим инструментима, три стотине оплођивача је било удубљено кад је
директор Центра ушао у собу, у тишину без даха, у несвесно певушење или звиждукање које
одаје најдубљу концентрацију. Стадо новопридошлих студената, врло младих, жутокљуних,
пратило је нервозно, и прилично понизно, директора у стопу. Сваки је носио свеску у коју је,
кад год би велики човек проговорио, очајнички ужврљавао забелешке. Из прве руке. То је
била изузетна повластица. Д. Ц. је увек лично водио своје нове струденте по разним
одељењима.
"Колико да добијете општу представу", објашњавао би им. Јер неку општу представу
би, наравно, морали да имају, ако свој посао треба да обављају интелигентно - али што је
могућно блеђу, ако треба да постану добри и срећни чланови друштва. Јер детаљи, као што
свако зна, доводе до праве врлине и среће; уопштавања су, са интелектуалне тачке гледишта,
нужна зла. Не чине костур друштва филозофи, него љубитељи канаринаца и скупљачи
марака.
"Сутра ћете", додавао би, осмехујући им се и испољавајући доброћудност, "кренути у
озбиљан рад. Нећете имати времена за уопштавања. У међувремену..."
У међувремену: изузетна повластица. Из прве руке, па право у свеску. Момчићи су
жврљали као луди.

Висок и прилично мршав, али усправан, директор ступи у салу. Имао је издужену
браду и крупне, прилично истурене зубе које су му усне, пуне и гиздаво извијене, једва
покривале кад је говорио. Стар, млад? Тридесет година? Педесет? Педесет пет? Било је
тешко одредити. У сваком случају, такво питање се није ни постављало; у овој години
1
стабилности, години 632. Ф. Е. , никоме није падало на памет да тако шта пита.
"Почећу из почетка", рече Д. Ц., а ревноснији студенти записаше његову намеру у
своје свеске: почети из почетка. "Ово су", он махну руком, "инкубатори." И, отворивши једна
изолована врата, показа им редове и редове сталака с нумерисаним епруветама. "Недељна
залиха женских оплодних ћелија. Чувају се", објасни он, "на температури која је једнака
телесној; док се мушке гамете", на то он отвори друга врата, "морају чувати на тридесет пет
уместо тридесет седам степени. Пуна телесна топлота стерилизује." Овнови умотани у
термоген не праве јагњад.

И даље наслоњен на инкубаторе, он им укратко описа, док су оловке нечитко
жврљајући летеле преко страница, савремени процес оплођавања; поче, наравно, са
хируршким захватом - "операцијом на добровољној основи, за добро Заједнице, да и не

1
Фордове ере. У оригиналу A. F. - Anno Fordi; прим. прев.
3