Page 8 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

Свака боца се могла ставити на једну од петнаест полица, а свака полица, мада се то
није видело, била је конвејер који се кретао брзином од тридесет три сантиметра и једну
трећину на сат. Две стотине шездесет седам сати по осам метара дневно. Све у свему, две
хиљаде сто тридесет шест метара. Један круг товара на нивоу приземља, један на првој
галерији, пола на другој и две стотине шездесет седмог јутра на светлост дана у сали за
изручивање. Самостално постојање - такозвано.
"Али успели смо", закључи Фостер, "да им много шта учинимо за то време. Ох, заиста
много шта." Смех му је би тријумфалан, зналачки.
"Овакав дух волим!" понови директор. "Хајдемо у обилазак. Ви им испричајте све,
господине Фостеру."

Господин Фостер им и исприча.
Исприча им о развоју ембриона на постељи од трбушне марамице. Даде им да окусе
густ сурогат крви којим се ембрион храни. Објасни зашто се мора стимулирати плацентином
и тироксином. Исприча им о цорпус лутеум екстракту, показа им цеви кроз које се екстракт
аутоматски убризгава сваких дванаесет метара, од нултог до две хиљаде четрдесетог. Рече
како се постепено повећавају дозе слузи које се уносе током последњих деведесет шест
метара пута. Описа вештачки мајчин крвоток који се у сваку боцу уграђује на сто дванаестом
метру; показа им резервоар сурогата крви, центрифугалну пумпу која покреће течност преко
плаценте и тера је кроз синтетичка плућа и филтер од отпадног материјала. Помену
непријатну склоност ембриона ка анемији и огромне дозе екстракта свињског и џигерицу
фетуса ждребета који им се због тога морају давати.
Показа и једноствани механизам који на последња два метра од сваких осам потреса
све ембрионе истовремено да би их навикао на кретање. Наговести озбиљност такозване
'трауме изручивања' и наброја мере предострожности које се увежбавањем ембриона у боци
своде на минимум. Исприча им о тестовима за утврђивање пола који се раде у близини
двестотог метра. Објасни систем етикетирања - велико Т за мушки пол, круг за женски, а за
оне, одређене да постану штиркиње, знак питања, црн на белој позадини.
"Јер, наравно", рече Фостер, "у огромној већини случајева плодност само смета. Један
плодан јајник на дванаест хиљада - то би нам било сасвим доста. Али, потребан нам је шири
избор. И, наравно, увек се мора оставити широка маргина сигурности. Зато пуштамо да се
читавих тридесет одсто ембриона нормално развије. Остали добијају по једну дозу мушког
хормона на сваком двадесет четвртом метру до краја пута. Резултат: изручујемо их као
штиркиње структурално сасвим нормалне (једино, морао је да призна, што имају благу
тенденцију ка растењу браде), али стерилне. Гарантовано стерилне. Што нам, најзад,
омогућује", настави Фостер, "да напустимо подручје ропског подражавања природи и уводи
нас у много занимљивији свет људског изума."
Он протрља руке. Јер, наравно, они се не задовољавају да само излегу ембрионе: то би
могла и свака крава.

"Ми, уз то, предодређујемо и обрађујемо. Ми нашу децу изручујемо као
социјализована људска бића, као Алфе или Епсилоне, као будуће чистаче канализације или
будуће..." Хтео је да каже "будуће Управљаче света", али се исправи и рече "будуће
директоре Центра за инкубаторску производњу и систематску обраду."
Д. Ц. прими овај комплимент уз осмех.

Пролазили су поред 320. метра на полици 11. Један млади Бета-минус механичар
пословао је одвртком и француским кључем око пумпе за сурогат крви на боци која је управо
пролазила. Зујање електричног мотора постајало је све дубље, за делић по делић тона, док је
он окретао завртње. Дубље, дубље... Последњи окрет, поглед на бројач обртаја, и посао је
био готов. Он пође два корака уз траку и забави се истим послом на следећој пумпи.
7