Page 7 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

марамице, спуштали морулу, наливали физиолошки раствор... и боца би већ прошла, а ред
долазио на етикетаре. Они су преносили податке - наслеђе, датум оплођења, припадност
датој групи Бокановског, све се то преносило са епрувете на боцу. Не више анонимна, већ са
именима, идентификована поворка је лагано продужавала свој пут: кроз отвор на зиду,
полако, до сале за друштвено предодређивање.
"Осамдесет осам кубних метара картотеке", рече Фостер са уживањем, док је група
излазила.

"Која садржи све потребне податке", додаде директор.
"Ажурира се сваког дана, ујутру."

"И координира сваког дана по подне."
"На основу тога се праве калкулације."

"Толико и толико јединки, таквог и таквог квалитета", рече Фостер.
"Које се расподељују у тим и тим количинама."

"Оптимална стопа изручивања у сваком датом тренутку."
"Непредвиђени отпис се сместа надокнађује."
"Сместа", понови Фостер. "Да знате само колико сам морао да радим прековремено
после овог последњег земљотреса у Јапану!" Он се ведро насмеја и заврте главом.

"Предодређивачи шаљу своје бројке оплођивачима."
"Који им дају тражене ембрионе."

"После чега се шаљу у складиште ембриона."
"Куда и ми сад идемо."

И, отворивши врата, Фостер поведе групу низа степенице у подрум.
Температура је и овде била тропска. Сиђоше у сумрак који се све више згушњавао.
Двоја врата и ходник који је два пута скретао штитили су подрум од сваког продора дневне
светлости.

"Ембриони су као негатив", враголасто рече Фостер, отварајући друга врата. "Подносе
само црвену светлост."
И заиста, спарна тама у коју су га студенти пратили била је видљива и гримизна, као
тама која настаје кад се у летње поподне затворе очи. У низовима препуних полица, на
боцама се пресјавало безброј рубина, а међу рубинима су се кретале црвенкасте утваре људи
и жена пурпурних очију и са свим симптомима лупуса. Зујање и клопот машинерије благо су
комешали ваздух.
"Изнесите им неколико бројки, господине Фостеру", рече директор, који се беше
уморио говорећи.

Господин Фостер с највећим задовољством изнесе неколико бројки.
Дужина двеста двадесет метара, ширина двеста, висина десет. Он показа навише. Као
пилићи кад пију, студенти дигоше очи ка удаљеној таваници.

Три спрата полица: приземље, прва галерија, друга галерија.
Паучинасте челичне конструкције су се на све стране губиле у тами. Недалеко од њих,
три црвена духа марљиво су истоваривала балоне с покретних степеница.
Ескалатор из сале за друштвено предодређивање.

6