Page 75 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin
P. 75
То се лако може препознати у следећим јарким примерима: Грци су, сматрајући себе
“цивилизацијом”, све остале убрајали у “варваре”. Реч “варварин” води порекло од
ономатопејског пејоратива који означава онога чији говор нема смисла и представља одабир
животињских звукова. У многим племенима наилазимо на сличан однос према
иноплеменицима – не схватајући њихов језик, мисле да га ови уопште немају, па их према
томе не сматрају људима. Отуд, узгред, словенски племенски назив “Немци”, то јест “неми”,
они који не знају оно што мора да зна свако ко себе сматра човеком – руски језик.
Код древних Персијанаца, који су представљали управо цивилизацију са претензијом
на универзалну маздаистичку религију, то било још јасније изражено: подела на Иран (људе)
и Туран (злодухе) вршена је на ступњу религија, култова, обреда, етике. Ствар је долазила до
апсолутизовања ендогених веза и нормативизовања инцеста – да сунчани дух Иранаца
(Ахура Мазда) не би оскрнавила примеса синова Аримана.
Јудаизам као светска религија са претензијом на универзализам која је теолошки
утемељила монотеизам – и за хришћанство, и за ислам, који су изградили по неколико
цивилизација истовремено – све досад је малтене етнички ограничена крвно-племенским
кодексом “Халаха”.
Племенско устројство засновано је на иницијацији током које се неофиту саопштавају
основи племенске митологије. На ступњу цивилизације исту улогу играју верске установе, а
у каснијим епохама – систем свеопштег образовања, намерно идеологизован. Митове
Модерне неофити савладавају у другачијем окружењу и другачијим декорацијама, али
њихово функционално значење остаје непромењено, а логичка основаност (ако узмемо у
обзир фројдистичку анализу супститутивно-репресивне делатности разума и “ега”) није
далеко отишла од легенди и предања.
Речју, чак и приближна деконструкција “цивилизације” показује да су претензије на
превазилажење ранијих фаза – илузије, и да велики и “развијени” људски колективи,
обједињени у “цивилизације”, у суштини просто на другом ступњу понављају архетипе
понашања и вредносне системе “дивљака”. Отуд бесконачни и све крвавији ратови, двојна
мерила у међународној политици, разузданост страсти у личном животу, што стално пробија
етичке нормативне кодове умерених и рационалних друштава. Развијајући Русоову мисао о
“племенитом дивљаку” (узгред, оштро је критиковао цивилизацију као појаву и управо њу
сматрао извором свих зала), може се рећи да “цивилизован” човек није нико други до “опаки
35
дивљак”, искварен и настран “варварин” .
Данас преовладава синхронистичко и плурално схватање “цивилизације”
С овим претходним опаскама можемо најзад приступити ономе што данас
подразумевамо под појмом “цивилизације”, када развијамо Хантингтонову тезу о “сукобу
36
цивилизација” или му приговарамо са бившим председником Ирана Хатамијем,
инсистирајући на “дијалогу цивилизација”.
Сама чињеница да је готово постигнут консензус у коришћењу термина “цивилизација”
очито указује на то да је поступно (чисто историцистичко и прогресистичко) тумачење тог
појма, које је преовладавало у епохи Модерне и било општеприхваћено у XIX и првој
половини XX века, сада очито изгубило своју релевантност.
Данас једино најзаосталији истраживачи, заглављени у некритичкој Модерни Конта
или Бентама, могу да супротстављају “цивилизацију” и “варварство”. Премда се термин
“цивилизација” у историјској анализи може користити као оруђе у опису древних врста
друштава, ипак је очито изгубио идеолошки набој као глобални плус у поређењу са
35 Руссо Жан-Жак. “Избранное”, Издательство Терра, 1996.
36 Хантингтон С. “Столкновение цивилизаций”, Издательство АСТ, 2006.