Page 78 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin
P. 78

Корак назад либералних утописта: state building

                     Ствар  је  у  томе  да  је  Фукујама,  разматрајући  несклад  својих  пророчанстава  о  “крају
               историје” кроз призму глобалне победе либерализма, ипак покушавао да остане у оквиру оне
               логике од које је првобитно полазио. Према томе, требало је да истовремено изврши reality
               check  (“проверу  реалности”)  и  избегне  да  призна  како  је  у  праву  његов  опонент  –
               Хантингтон, за кога се по свим обележјима показало да је у свом предвиђању ближи истини.
               Тада  је  Фукујама  начинио  следећи  концептуални  потез:  предложио  је  да  се  крај  историје
               одложи на неодређено време, а да се у међувремену позабавимо јачањем оних друштвено-
               политичких  структура  које  су  биле  језгро  либералне  идеологије  у  претходним  етапама.
               Фукујама је изнео нову тезу – “state-building”. Посаветовао је да се као међуетапа за прелазак
               на глобалну државу и светску владу ојачају националне државе са либералном економијом и
               демократским  системом  управљања,  да  би  се  темељније  и  озбиљније  припремило  тло  за
               коначну победу светског либерализма и глобализације. То није одрицање од перспективе, то
               је њено одлагање до неодређене будућности с одређеним предлогом у погледу међуетапе.
                     Фукујама готово ништа не говори о концепту “цивилизације”, али очито узима у обзир
               Хантингтонове тезе, посредно му одговарајући: постојан развој националних држава, који је
               испао збрзан и током епохе колонијализма, и епохе национално-ослободилачких покрета, и
               епохе идеолошког сучељавања двају табора, управо сада мора да се одигра како ваља. То ће
               постепено и довести до тога да разна друштва која су прихватила тржиште, демократију и
               људска права искорене остатке несвесног и припреме поузданије (него што је сада) тло за
               глобализацију.

                      Свет као мрежа код Томаса Барнета

                     У  америчкој  политикологији  и  спољнополитичкој  аналитици  постоји  и  ново  издање
               чисто  глобалистичке  теорије,  овога  пута  заступљене  у  делима  Томаса  Барнета.  Смисао
               његове  концепције  своди  се  на  то  да  технолошки  развој  ствара  зоналну  поделу  свих
               територија  планете  на  три  области:  зона  језгра  (the  core),  зона  укључености  (the  zone  of
               connectedness) и зона искључености (the zone of disconnectedness). Барнет сматра да мрежни
               процеси  слободно  продиру  кроз  границе  и  држава,  и  цивилизација  и  на  свој  начин
               структуришу  стратешки  простор  света.  У  језгро  спадају  САД  и  Европска  унија,  тамо  су
               усредсређени сви кодови нових технологија и центри одлучивања. У “зону укључености” –
               већина осталих земаља осуђених на “јузерски” однос према мрежама (принуђених да користе
               готова  технолошка  средства  и  прилагођавају  се  правилима  која  одређује  језгро).  У  “зону
               искључености” убрајају се земље и политичке снаге које су отворена опозиција САД, Западу
                                38
               и глобализацији .
                     За Томаса Барнета (као и за Данијела Бела) “технологија је судбина”, управо у њој је
               оличена квинтесенција цивилизације схваћене  чисто  технички,  готово као  код  Шпенглера,
               само са позитивним знаком.

                     Амерички поглед на устројство света (три верзије)

                     У америчкој политичкој анализи – а треба признати да управо Американци задају тон у
               тој области – сапостоје све три концепције издвајања субјеката на карти света. Глобализам и
               цивилизација  (у  једнини),  у  духу  идеја  раног  Фукујаме,  приказани  су  у  Барнетовим
               конструкцијама. Овде се за субјекат признаје само језгро, док је остало подложно спољном



               38  Barnett T. The Pentagon New Map. War and Peace in the Twenty-First Century. New York: G. P. Putnam’s Sons,
               2004.
   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83