Page 79 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

pred nogu, krenuo niz kaldrmu prema selu. Za njim je, visoko podignute bijele
zastave, krenuo i drugi vojnik.
- Naši su, sad se vidi i golim okom - rekao je Papac.
- Pohumljaci, ja. S onakvom križinom u grbu il su Po-humljaci ili hokejaška
reprezentacija Švedske.
- Eno su stali. Pako, stali su!
- Vidim.
- Šta ćemo sad?
Šta ćemo sad, šta ćemo sad? Kao da se Pako to nije zapitao sedamnaest hiljada
puta ovoga dana, i kao da se to ne pita i sad, gledajući onu dvojicu kako stoje
pod velikim stablom oraha na dnu kaldrme, nadomak cesti, i mašu
154
Jebo sad hiljadu dinara
onom krpom. Onaj veći pritom je jasno pokazivao prema groblju i pozivao ih
da pređu cestu i dođu do njih.
- Pako, jebotekurac, zovu te!
- Mene?l Kako, matere ti, znaš da zovu mene? - spustio je Pako dvogled i
potom duboko uzdahnuo. - To je to, znači. Papac, idemo ja i ti.
-Đe?
- Idemo, tamo. Preko ceste. Do njih.
- Što ja, majke ti?
- Tako, eto.
- Šta ćemo s uniformama?
- Ništa, šta bi trebali?
- Skinut, možda. Jebote, Pako, ovo su turske uniforme!
- Razmisli, to smo već raspravili - govorio je Pako vraćajući dvogled Viliju. -
Ako dođemo bez oznaka, šaljemo im jasnu poruku: mi smo Turci, ali to
krijemo od vas. Zamisli da su oni došli bez uniformi? Šta bi ti mislio?
- A ovako je ko jasno: doć ćemo u balijskim uniformama, znači očito smo HVO.
- Šuti, idemo. Uzmi zastavu od Vilija.
- Đe ću križ nosit, ko na sahranu da idem?!
- A na šta ćeš stavit?
- Dođi da ti kažem - promrmljao je ljutito Papac i uzeo od Vilija neobičan bijeli
stijeg.
- Vi uzmite drugi neki križ, pa stavite isto - doda Pako. - Neka stoji tu, na zidu.
- Jel može ovaj? - upita Zagor kraj križa Milutina Đačića (1899-1920).
- Drveni, Zagore, bog ga jebo!
- Vili, slušaj - nastavio je Pako ne obazirući se. - Ti ovdje gledaj kulu gore, na
dvogled. Nijedne sekunde da nisi skinuo pogled s kule, jesil čuo? Ne gledaj nas,
ništa, mi
I. DIO
155
te ne zanimamo, samo kula, i toranj gore, vrh. Ako vidiš išta sumnjivo, išta,
jebiga... viči. Vi ostali, Robi, Zagore... vi pazite na Vilija, ako Vili da znak,
pucajte. Zagore, ti drži toranj, krov tornja. Cepe, tvoja je kula, vrata od kule,
ulazna, i oni prozori odmah do vrata i na spratu. Jel to jasno? Papac, ostavi
pištolj tu, ništa ne nosimo, neću da najebem zbog nekakve pizdarije.
- A ja, šta ću ja? - upita Robi.
- Ti drži na oku onu dvojicu tamo. Sad, dok budemo išli prema njima, i kad