Page 12 - Dušan Nemanjić - Dušanov Zakonik
P. 12

111. O sudijinoj sramoti:
             Ko se nañe da je osramotio sudiju, ako bude vlastelin, da mu se sve uzme, akoli selo, da se raspe i opleni.

         112. O sužnjima:
                Koji čovek uteče iz sužanjstva, čim doñe na dvor carev, bio carev čovek, ili crkveni, ili vlasteoski, tim
         da je slobodan; ako je poneo što čoveku kome je utekao, to da je onomu od koga je utekao.

         113. O sužnju:
                Koji se sužanj drži u dvoru carstva mi, te uteče na dvor patrijaraški, da je slobodan, i takoñer na dvor
         carev da je slobodan.


         114. O jemstvu:
                Ljudi koji se vraćaju iz tuñe zemlje u zemlju carstva mi, ko bude pobegao od jemstva; oni jemci koji su
         toga čoveka, ništa da ne plaćaju.

         115. O begstvu:
                I koje čijega čoveka primio iz tuñe zemlje, a on je pobegao od svoga gospodara, od suda, ako dade
         milostno pismo carevo, da se ne ospori, ako li ne dade milosti, da mu se vrati.

         116. O nalazaču:
                Ko što nañe u carevoj zemlji, da ne uzme, te da ne rekne, vratiću, ako ko pozna, ako li prihvati, ili
         uzme, da plati kao tat ili razbojnik, a što nañe u tuñoj zemlji, na vojsci, da nosi pred cara i vojvodu.

         117. O prelaženju:
              Što je komu prešlo u carevu zemlju, ili iz grada, ili iz župe, što je do preuzimanja gospodina cara, dok nije
         bilo carevo, nego je bilo drugoga gospodara, od toga vremena, bio čovek ili drugo pravo, da se ne traži, ako je
         prešlo posle preuzimanja gospodina cara, to da se ne traži; to jest, kada je bio sukob, a nije bila zemlja i
         gradovi carevi.


         118. O trgu:
                Trgovci koji idu po carevoj zemlji, da nije vlastan nikoji vlastelin, ni koji bilo čovek silom im smetati,
         ili ščepati robu, a novac mu silom nametnuti; ko li se nañe da je silom rastovario ili rasturio da plati petsto
         perpera.

         119. O trgovcima:
                Trgovci i male i velike potrebne robe skrlata da idu bez smetnje po zemlji carevoj, da prodaju i kupuju,
         kako komu trg donosi.


         120. O carinicima:
              Carinik carev da nije vlastan smetati ili zadržati trgovce, da mu koju robu proda u bescenje; slobodno da
         prolazi svaki po svima trgovima i po volji da se kreće sa svojom robom.

         121.
                Da nije vlastan vlastelin ni mali ni veliki, ni koji bilo drugi, zadržati ili sprečiti svoje ljude ili druge
         trgovce, da ne idu na trgove careve, no da ide svaki slobodno.

         122. O trgovcima:
                Ako li vlastelin zadrži trgovca, da plati trista perpera, ako li ga carinik zadrži da plati trista perpera.


         123. O Sasima:

                                                                                                               11
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17